Протести у Европи због споразума Акта
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
Слика: Usien.
12. фебруар 2012.
Европа - (Beta) - Десетине хиљада људи протестовале су у суботу широм Европе, а највише у Немачкој, у знак противљења међународном споразуму о борби против фалсификовања споразума Акта (ACTA).
Према речима бројних критичара, одредбе тог споразума омогућавају цензуру Интернета и драконско кажњавање грађана уз образложење борбом против пиратерије.
У Немачкој где се температура у суботу кретала од минус 20 до нуле, у Минхену је изашло око 16.000 углавном младих људи, у Берлину 10.000, у Хамбургу 5.000, у Дортмунду 4.000, а по три хиљаде у Франкфурту и Дрездену, рекли су организатори и полиција.
Организатори протеста анти-АКТА наишли су на велики одзив и у новим чланицама ЕУ где корисници интернета сматрају тај пропис озбиљним кршењем својих слобода.
У центру Софије више од 3.000 људи скандирало је „Не АКТА!“ и „Мафија!“ оптужујући власти да су тајно потписале спорни споразум, занемаривши јавно мњење.
Упркос јаком мразу у више румунских градова на улице је изашло неколико хиљада људи. У Будимпешти се окупило око 400, а у Вилњусу изашло око 600.
У Бечу и још неколико аустријских градова на анти-АКТА протесту учествовало је око 6.000 људи, док је у Паризу протестовало више стотина грађана.
Масовни протести праћени су петицијом за одбијање Акте коју је до сада потписало близу два милиона људи, а само у Немачкој чије су власти јуче одложиле потписивање контроверзног споразума, било је заказано 49 протеста.
Како британски лист Економист указује, „протести широм Европе могли би да убију антипиратски споразум“, пошто је више од 1,8 милиона људи потписало петицију против Акте.
Недељник Економист оцењује да је споразум „потенцијално драконски“, и да се о њему „тајно преговарало изван међународних трговинских тела као што је Светска трговинска организација - упркос критици из ЕУ“.
„То значи да су игнорисана мишљења других земаља које ће та пропис погодити, пре свега земаља у развоју“, наводи Економист и каже да је Акта „покушај богатих земаља да заштите своју индустрију засновану на интелектуалној својини“.
Извори
[уреди]- „Protesti u Evropi zbog sporazuma Akta” Новинска агенција Бета, 11. фебруар 2012. (српски)
