Прослава празника Дана независности у малим америчким градовима

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу


4. јул 2008.
Брендон/ Вермонт За многе градове широм Сједињених Држава прослава Дана независности не може да прође без параде. Величина и састав свечане поворке могу да буду различити, али ти догађаји неизоставно подстичу национални понос, дух заједнице и пријатна сећања. Сарадница Гласа Америке, Нина Кек, посетила је градић Брендон, у држави Вермонт, који такође припрема параду.

Брендон је типичан мали град такозване Нове Енглеске. Његова главна улица начичкана је црвеним кућама од опеке, са баштама оивиченим белим дрвеним оградама. На неколико раскрсница налазе се цркве са звоницима, а стогодишња стабла јавора бацају густ хлад на плочнике. Његовим улицама владају тишина и спокој. Али то се мења сваког 4. јула, када се у Брендону одржава највећа парада у држави Вермонт.

"Хај. Ја сам Синди МекТагерт и као сви други обожавам параде. Оне ме враћају у младост када су сви ишли на параде за 4. јули. Нисам могла да дочекам да истерам свој бицикл и окитим га креп-папиром и балонима. Увек смо се такмичили ко ће лепше да окити бицикл." "Хај. Ја сам Ворен Кимбл, из Брендона, у Вермонту. То је сјајна забава. Већ годинама учествујем у припремању парада. То траје читаву годину и део је укупног задовољства које траје много дуже од тих сат или сат ипо колико траје парада."

"Хај. Ја сам Дона О'Мели. Мислим да су параде важне за заједницу због окупљања, могућности да се буде са пријатељима и познаницима, да се размењују похвале за покретне платформе, или за костиме... Све је то ради духа заједништва."

Осим што су популарне због представљања локалних група и дувачких оркестара, парадама се радују и локални политичари. Ентони Полина, који се већ неколико пута кандидовао за функције на нивоу државе, каже да параде и политичке кампање иду руку под руку. "Кампање служе за упознавање са људима, а параде су сјајни догађаји за то. Људи су на улицама, очекују забаву и спремни су за упознавање. То је одлична прилика за контакт са обичним људима. Обожавам оркестре, гајде и трубе. Све то ме подсећа на параде из мог детињства."

Кели Вајгенд, која такође учествује у организацији парада, каже да се тај осмомесечни рад добро исплати.

"Увек ме подилазе пријатни жмарци и зато им се увек враћам. Сама та прилика да видим своје суграђане и оно што раде. Покретне платформе и оркестри привлаче људе. Долазе чак и туристи да би се дивили ономе што може да припреми овако мали град." Кели Вајгенд додаје да се, пошто се оркестри спакују, а гледаоци разиђу, у њеном граду још дуго осећа дух заједништва.


Извор[уреди]