Пар белорепана настанио се у околини Малог Зворника

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу


24. фебруар 2013.
Мали Зворник/ Србија (Beta) - На брду Збир, изнад Амајића код Малог Зворника, већ скоро шест месеци обитава пар орлова белорепана. Први их је приметио ловац из Малог Зворника Миодраг Ћирић, који је о томе обавестио орнитолога Братислава Грубача из Завода за заштиту природе Србије.

Орао белорепан
Слика: Tauri Pärna.

„На основу фотографија које сам послао, Грубач ми је потврдио да се ради о белорепанима. Код нас су се настанили и како претпостављамо, женка би у овом периоду требало да буде на јајету у свом гнезду. Наредних дана покушаћемо да пронадјемо гнездо и након тога би њихово ново станиште могло бити проглашено заштићеним подручјем“, рекао је Ћирић за агенцију Бета.

На позив Ћирића, претходних дана ово подручје посетио је Иштван Хан из Зрењанина, стручњак за орлове белорепане, који је такође утврдио да се та врста птица настанила поред Дрине, јер се тако дуго задржала на једној локацији.

Орао белорепан или штекавац највећи је орао Европе, пропорционално најкрупнијег кљуна, изузетно широких крила и сматра се највећом грабљивицом међу орловима.

Распрострањен је од северне Европе према источној и јужној, преко земаља бившег Совјетског Савеза па на исток све до Камчатке и Јапана. Највеће попоулације настањене су у Норвешкој и Русији.

До пре једне деценије, био је на ивици истребљења, али је интезивним мерама заштите број тих птица у дивљини значајно порастао и данас је његова европска популација стабилна.

Орао белорепан се у Србији најчешће среће у Војводини и то уз велике равничарске реке богате рибом. Изузимајући једно гнездо, јужно од Саве и Дунава ретко се виђа.

Висок је од 70 до 90 центиметара, распон крила му је од 200 до 240 центиметара а тежина од три до пет килограма.

Перје одраслих птица је униформно смеђе боје осим беличасте главе и белог репа. Младунци су браон боје углавном тамног репа.

Извор[уреди]

Bookmark-new.svg