Министар Брадић у Крагујевцу

Извор: Викиновости



Министар Небојша Брадић

16. фебруар 2010.
Крагујевац-  Прослави Дана државности - Сретења и 175 година од оснивања Књажевско-српског театра, присуствовао је и Небојша Брадић, министар културе у Влади Србије, који је непосредно пре тога одржао и конференцију за медије.

Драго ми је да сам на овај свечани дан овде, у Крагујевцу који је у давно време један пролазник описао као питом крај и умилно позорје - ракао је Брадић честитајући празник. Доношење Сретењског устава, оснивање позоришта и Гимназије, три су важне државне полуге које Крагујевац носи као престоно место Србије. Улога Јоакима Вујића који је у то време донео Европу и европски програм данас за нас значи много тога. Данас је Крагујевац град са веома снажним упориштем у индустрији и култури, а та спрега може да буде једна од формула, како у наредном периоду треба развијати остале градове у Србији.

Крагујевац као центар регије који се и у прошлости повезивао са градовима у Европи, град којем није увек био потребан Београд као раскрсница, већ је то чинио директно“, рекао је министар културе на конференцији за новинаре у Крагујевцу, уверен да је управо улога нашег приближавања и уласка у Европску унију да омогућимо градовима да директно проналазе своје партнере у Европи и свету и на тај начин врше оно што је њихова мисија.

Министар Брадић је подсетио и на речи Милоша Обреновића када је донет први Устав да смо ми нова држава, још неуредјена и слаба, али да смо на добром путу да установимо институције односно да уредимо државне органе. Тада су у Крагујевцу, престоном граду нове државе, донети важни документи за будућност и за нашу државу колико и за време у коме су су те важне институције успостављене. Енергија слободе је претворена у снагу поретка и због тога је важан данашњи дан, када обелезавамо доношење не само Првог устава, већ и када славимо 175 година Театра у Крагујевцу, истакао је Брадић.

Обраћајући се новинарима Саша Миленић председник Скупштине града је истакао да Крагујевац улаже напоре да негује и чува сећање на спрегу театра и грађанске културе у једној заједници. Не сматрамо случајним што је прва представа првог професионалног позоришта у Срба, одиграна баш о доношењу првог либералног устава модерне Србије, већ сасвим супротно држимо да је театар културна форма цивилизацијски осмишљен домет могућег усавршавања човека као појединца.

Извор[уреди]