Крајишник: Није било плана лидера РС за уклањање Муслимана

Извор: Викивести


2. јун 2008.
Хаг/ Холандија На суђењу официрима Војске Републике Српске оптуженим за геноцид у Сребреници, први сведок одбране Момчило Крајишник тврдио је данас пред Хашким трибуналом да вођство РС током рата у БиХ није имало план да уклони Муслимане са територија које је сматрало српским.

"Такав план није постојао", рекао је Крајишник, који сведочи у одбрану првооптуженог Вујадина Поповића, који је у време обухваћено оптужницом у лето 1995. био начелник за безбедност Дринског корпуса ВРС.

Тадашњи председник Скупштине РС, Крајишник је пред Трибуналом првостепено осуђен на 27 година затвора због злочина против човечности над Муслиманима и Хрватима у БиХ 1992. Он је уложио жалбу и у притвору Трибунала, у којем је од 2000. године, очекује правоснажну пресуду.

Док га је испитивао Поповићев бранилац Зоран Живановић, Крајишник је посведочио да, насупрот тврдњама оптужбе, у мају 1992. Скупштина РС није усвојила шест стратешких циљева међу којима је први био "раздвајање" Срба "од друга два народа у БиХ", а трећи "уклањање Дрине као границе" између Србије и РС.

Према Крајишниковом објашњењу, циљеве је посланицима на заседању 12. маја 1992. само прочитао председник РС Радован Караџић како би их обавестио о томе за шта се вођство залаже у преговорима са међународним посредницима.

"Није нам намера била да усвојимо то као закључак који нас обавезује, него само да добијемо подршку посланика и наставимо преговоре", напоменуо је Крајишник, тврдећи да "не зна" како је шест стратешких циљева касније објављено у службеном гласнику РС.

Раздвајање народа, како је посведочио Крајишник, "било је у складу са предратним Кутиљеровим планом", односно значило је да "Срби добију конститутивну јединицу унутар БиХ".

"То је био компромис између тежње Муслимана и Хрвата за независношћу и наше намере да останемо у Југославији...То решење је апсолутно искључивало премештање народа", изјавио је Крајишник.

Како је рекао, неки од тих стратешких циљева, попут признавања РС и утврђивања коридора између Бањалуке и Србије, били су испуњени на преговорима у Дејтону, док други нису, на пример излазак РС на море.

Дејтонским споразумом, посведочио је Крајишник, предвиђени су и специјални односи БиХ са Србијом и Хрватском, чиме су Дрина, с једне, и Уна, с друге стране, "психолошки" укинуте као границе. на корист свих грађана који из државе у државу прелазе с личном картом.

Крајишника, који је завршио главни исказ, сутра ће унакрсно испитивати тужиоци.

Заједно са Поповићем, за геноцид над сребреничким Муслиманима оптужени су Љубиша Беара, Винко Пандуревић, Драго Николић и Љубомир Боровчанин, а за злочине против човечности генерали Радивој Милетић и Милан Гверо.


Извор[уреди]