Комисија није утврдила да постоји картел хладњачара

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу



Raspberries (USDA OPC).jpg

13. август 2009.

Београд / Србија (Бета) Комисија за заштиту конкуренције утврдила је да „не постоје сазнања која основано указују“ да су хладњачари кршили Закон о заштити конкуренције при откупу овогодишњег рода малина.

Комисија је утврдила да нема доказа да су хладњачари формирали картел на страни тражње, указујући истовремено да паралелно понашање учесника на тржишту, односно "копирање цене" без претходног договора не представља кршење закона.

У извештају у који је агенција Бета имала увид наводи се да је Комисија, поступајући по захтеву Министарства пољопривреде Србије да испита да ли на тржишту откупа малине рода 2009. постоји договор отупљивача (хладњачара) о јединственој откупној цени, увтрдила да није било монопсона (монопола на страни тражње).

Комисија је, међутим, после разговора са представницима Министарства пољопривреде, Удружења хладњачара Србије и произвођачима малине из Ариља утврдила низ системских проблема у област малинарства који се не могу решити ад хок мерама, као што су једнократно подизање откупне цене или санкционисање учесника евентуалног картелног споразума.

"Чак и када би се дошло до закључка да такав споразум постоји и његово постојање санкционисало, то не би довело до суштинског и трајног отклањања проблема са којим се учесници на тржишту откупа јагодичастог воћа, а пре свега малина", пише у извештају.

Комисија је закључила да понашање учесника на тржишту приликом откупа малине овогодишњег рода "не представља повреду правила конкуренције".

"У погледу самог начина формирања откупне цене малине, према информацијама до којих се дошло, постоје разлике између откупљивача у појединим регионима", пише у извештају.

Комисија је констатовала да посебно у ариљском крају постоји традиција окупљања једних и других пре почетка, али и у току бербе, када се размењују информације о условима откупа.

Како је наведено, "у ариљском крају преовладава модус такозване аконтне цене, према коме се одређена цена, која покрива трошкове узгоја и бербе, гарантује произвођачу у тренутку откупа, док се не оконча продаја, односно извоз и формира коначна цена, тако што се остварена зарада расподељује између произвођача и откупљивача у одређеној пропорцији".

Комисија је закључила да "чак и да је дошло до одређене врсте договора о откупној цени, у питању је аконтна, а не коначна цена", па се са становишта закона "не би могло говорити о непосредном или посредном утврђивању куповне, односно продајне цене".

Комисија не искључује у потпуности могућност да је до "одређеног договора у откупној цени заиста и дошло", иако је мало вероватно да би се у испитивању могло доћи до конкретних доказа, што би било кључно за евентуално окончање поступка и доношења решења о постојању забрањеног споразума.

У извештају Комисије критиковано је и Министарство пољопровреде јер је јавно саопштило да је упутило захтев Комисији да испита случај откупа малина због чега није било могуће "изненадити" хладњачаре и доћи до евентуалних записника који би евентуално могли да потврде постојање договора о откупној цени.

Извор[уреди]

Bookmark-new.svg