Западни Балкан у троуглу САД-ЕУ-Русија

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу



19. септембар 2009.


Политичка мапа Балкана
Ћевапи

Балкан/Немачка /Европа (Beta, Serbian Cafe) САД ће одиграти пресудну улогу при решавању преосталих сукоба проистеклих из распада СФРЈ и могле би одредити политику Запада пре свега према два нерешена питања - Косову и БиХ, оценио је Душан Рељић из Немачког института за међународну политику и безбедност (SWP).

У чланку Западни Балкан у троуглу САД-ЕУ-Русија, аутор наводи да би Србија могла да се нађе на путу остваривања циљева америчке политике и у односу на албанско и у односу на босанско питање.

Упоредо с тим, велики су изгледи да ће се продужити и америчко-руска размимоилажења на простору Југоисточне Европе, док је у исто време, тешко замислити да ће се ЕУ, која себе види као покретачку снагу политичког и економског преображаја на Западном Балкану, ослободити зависности од политике САД у том региону.

У чланку објављеном у новом броју „Међународне политике” наводи се да су САД, иако „економски уздрмане и заглибљене у ратове у Ираку и Авганистану”, несумњиво и даље довољно моћне да одреде главне смернице политике Запада на подручју бивше Југославије.

Међутим, додаје се, ни самостално, ни у спрези са ЕУ, САД нису толико моћне да би могле да сузбију нове сукобе који могу да проистекну из недостатака која садрже решења наметнута региону.

Уз оцену да у региону још није достигнута тачка после које се не би могао догодити повратак у непријатељства, па и насиље, у анализи се додаје да је, истовремено, очекивање да ће приближавањем свих земаља Западног Балкана ЕУ наступити коначан преокрет у правцу успостављања трајног мировног поретка у Југоисточној Европи - све мање уверљиво.

Поред начелних сумњи у остваривост политике ширења ЕУ на Западном Балкану, Унија је суочена и са озбиљним тешкоћама у настојању да обликује демократски преображај Косова и оспособи БиХ за самостални опстанак.

Та два случаја представљају испит који ЕУ мора да положи како би доказала да је равноправна међу актерима на међународној политичкој сцени, оцењује аутор.

Међутим, додаје се, ЕУ се поделила око питања признавања Косова, а и у односу на БиХ постоје супротстављена гледишта: већина би хтела што пре да се одрекне туторства над том државом, док је део чланица склон да настави протекторат.

Када је реч о Русији, у анализи се наводи да се на Западу Србија често означава као савезник Русије и да је руску подршку Србији у вези са статусом Косова и у БиХ, Вашингтон протумачио као покушај Москве да се наметне као политички и безбедносни чинилац на подручју на којем заправо нема шта да тражи.

Потписници Дејтонског споразума

Поред наклоности због историјских, културних и религиозних веза, као и економског интереса, нарочито у области осигурања снабдевања енергијом, у случају Србије, додаје аутор, постоји „још и одлучујући значај руског права на вето у Савету безбедности УН који спречава правну ´оверу´ сецесије Косова, као и једностране промене унутрашњих односа у БиХ успостављених Дејтонским споразумом 1995”.

Русија тренутно настоји да оснажи и прошири свој економски, а самим тим и политички утицај изградњом гасовода Јужни ток и повећаним улагањем у енергетику и друге привредне гране у Југоисточној Европи.

Уколико успе, њен утицај у Југоисточној Европи добиће додатну, трајну основу, која не зависи од исхода косовских перипетија или других конфликтних ситуација, па ни историјских и других међусобних симпатија, наводи се.

Јужни ток, Тадић и Медведев

Постоје, значи, оправдани разлози да се очекује како ће Западни Балкан дугорочно остати подручје сучељавања интереса ЕУ, САД и Русије.

Посебни изазови стоје пред ЕУ, јер чак и ако се успори и дугорочно одгоди њено ширење, на југоистоку Европе остају нерешени спорови који угрожавају стабилност континента, закључује се у чланку.

Извор[уреди]

Bookmark-new.svg