Загађеност тешким металима на Косову

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу


Остале вести са Косова и Метохије
Позиција Косова и Метохије

Мапа показује позицију Косова и Метохије

9. фебруар 2012.
Косово и Метохија -  (Beta-AP) - Пољопривредно земљиште на Косову загађено је тешким металима који могу да уђу у ланац исхране и угрозе здравље људи, показало је прелиминарно истраживање европског пројекта Даља подршка коришћењу земљишта (ЕУЛУП).

Пољопривредно земљиште на Косову загађено је тешким металима, пре свега хромом, никлом, оловом и арсеником. Тешки метали кроз пољопривредну производњу улазе у ланац исхране и могу озбиљно да наруше здравље људи, тако да је потребно хитно спровести додатна детаљна истраживања, открити узроке загађења и отклонити их.

„Без детаљних истраживања шпекулације ће надјачати знање. Нема простора за шпекулације у случајевима када је питању здравље људи, животиња и животна средина“, наводи се у извештају пројекта Даља подршка коришћењу земљишта (ЕУЛУП). Трајна изложеност повећаним концентрацијама тешких метала може да изазове генетске промене, болести нервног система, рак и неплодност, истакли су аутори извештаја.

Истраживање није спроведено на целој територији Косова већ на четвртини пољопривредног земљишта, при чему је већи број узорака узиман на подручјима за које је постојала сумња да су загађена. Због тога се, како се наводи у извештају, резултати истраживања не могу применити на цело Косово, али је извесно да је пољопривредно земљиште загађено и да су потребне хитне мере.

Једна од мера је анализа узорака прехрамбених производа будући да је реч о загађивачима који могу да имају негативне последице на здравље, чак и да доведу до смртног исхода. „Да би се спречила шпекулација и социјални немири међу становништвом, то је непходно без одлагања проверити и поткрепити научним истраживањима“, наводи се у нацрту извештаја.

Извештај је дотакао и проблем пољопривредне производње на Косову, која се често одвија на малим парцелама, при чему се површина пољопривредног земљишта се додатно смањује због индустрије и урбанизације, што нарушава економичну производњу. Наводи се податак да око 95% пољопривредних површина, које износе укупно 5.770 километара квадратних, обрађују мали произвођачи.

Из резултата се може закључити да узрок лежи у самој структури тла, али да је људска активност попут експлоатације рудних богатстава без примене највиших стандарда, као и индустрија, осетно повећала размере проблема.

Проблем је и загађеност река, због изливања индустријских вода, али и канализације, истиче се у тексту, у којем се наводи да је само 50% становништва прикључено на канализацију и да се не примењују најбољи стандарди пословања у индустрији.

Велики извор загађења је и рударство, наводи се у извештају, уз податак да је 97% потрошене енергије засновано на лигниту и да ће, због обилних резерви, та руда остати значајан извор енергије и у будућности. У прошлости је на Косову развијана пре свега тешка индустрија, без еколошких разматрања. У рударству су пре свега експолатисане руде хрома, никла, бакра, олова и калаја, а то це остати значајна економска активност на Косову и у наредним деценијама.

Тешки метал хром је, како се чини, свеприсутан на Косову буући да су концентрације веће од дозвољених пронађене у више од 70% узорака, а може се очекивати да ће се слика додатно погоршати у детаљном истраживању.Извор је, како се наводи, вероватно у саставу тла, али је људска активност кроз рударство сигурно одиграла кључну улогу у ширењу хрома. Према наводима медија, још један рудник хрома је 2011. отворен у региону Раховице, наводи се у извештају.

Доста је присутан и никл, најчешће у комбинацији са хромом. Према резултатима истраживања, највећа загађеност оловом је у региону око Косовске Митровице.

У Косовској Митровици постоји велики проблем и кадмијума, што је вероватно повезано са ранијом производњом батерија, а једно од објашњења за присуство кадмијума могло би да буде и коришћење муља од отпадних бода као ђубрива.

Извештајем су обухваћени и други тешки метали као и други извори загађења.

Извештај још није званично објављен, али је нацрт процурео у приштинске медије и изазвао бурне реакције званичника, док су у ЕУЛУП-у оценили да су информације у медијима „надуване“.

Извор[уреди]

Bookmark-new.svg