Етнички сукоби у Синђијангу

Извор: Викиновости
Пређи на навигацију Пређи на претрагу



6. јул 2009.

Урумћи / Синћијанг / Пекинг / Кина (Би-Би-Си / Ројтерс / РТС) Током јучерашњег дана погинуло је најмање 140 људи у етничким сукобима на северу Кине. До немира је дошло након извештаја да је у тучи између Ујгура и Хана погинула двојићце Ујгура.

Кинеске власти саопшител су да је у немирима на северозападу земље погинуло најмање 140 људи док је више стотина задобило лакше и теже повреде. Немири су се догодили у Синћијангу, претежно муслиманском аутономној покрајини где су се сукобили припадници Ујгура и Хана. Као разлог немира наводи се извештај према којем је у ранијем периоду погинуло двојица Ујгура у сукобу са припадницима већинске кинеске нације Хан. Незадовољни реаговањем Владе, Ујгури су организовали демострације на којима је према процени владе било између 300 и 500 учесника, док организатори саопштавају да је реч од око 3000 демостраната.

Кинески медији преносе информације да су Ујгари, науружани, махом, ножевима, дрвеним палицама и каменицама демолирали и потпуно уништили скоро 200 аутобуса, преко 10 такси возила и два полицијска аутомобила. Том приликом демолирано је и преко 200 продавница и 14 кућа. Више од 800 људи је повређено. Кинеске телевизије емитују снимке на којима се виде рањене особе и демолирана околина.

Према речима дописника Би-Би-Си-ја из Кине, уколико власт потврди информацију да је више од 140 људи погинуло, ови сукоби биће најкрвавији још од Трга Тјенамена из 1989.

Иако до сада није познато како су се демострације претвориле у неред, према речима очевидаца, до сукоба је дошло када су демостранти одбили да се разиђу.

Према речима протераног лидера Ујгара, полиција је отворила ватру на протестанте.

Етнички сукоби[уреди]

Синђијанг је највећа аутономна покрајина Кине. Простире се на готово 1/6 њене укупне површине. Претежно је муслиманска регија у којој живи око 8,3 милиона Ујгура, чији је језик најближи турском, а себе сматрају културно и етнични блиским народима у централној Азији.

Почетком 20. века Ујгури су накратко прогласили независност у региону где данас живе, али је провинција под суверенитетом Народне Републике Кине од 1949. године, која је сматра аутономним регионом, попут Тибета.

Хан Кинези су до 1949. чинили само 6% популације Синђијанг, а данас око 40%. Критичари тврде да су власти у Пекингу планирано досељавали Хан Кинезе у ту покрајину како би смањили утицај Ујгура.

Професор модерне историје на британском Универзитету Дарам и аутор књиге „Синђанг - кинески муслимански далеки северозпад“ Мајкл Дилон за Би-Би-Си објашњава да је стање у Синђангу слично односима Тибета и кинеске власти. Он је за Би-Би-Си изјавио

Укупан број становника је између шеснаест и седамнаест милиона, од чега неких осам милиона чине етнички Ујгури, за које се може рећи да су староседелачко становништво. Иако је на том подручју одувек било кинеског Хан становништва, средином прошлог века власти су подстакле њихово масовно насељавање. То је довело до незадовољство Ујгура, који сматрају да су дискриминисани, да не добијају послове, које им отимају Хан Кинези. Етничке тензије на том подручју су зато веома снажне. Демонстрација ових размера није било двадесет година. У време када су 1989. године угушени протести на Тјенамену, сличне демонстрације одржаване су у Синђангу због нарушавања права муслиманских Ујгура. Током деведесетих протести су настављени широм Синђанга, али их није било у главном граду Урумћију. Врло је необично што су сада тамо избили, јер је то град у којем доминира кинеско Хан становништво, у њему се налази велики војни гарнизон и јаке полицијске снаге. Осим што територија покрајине није безначајна - три пута је већа од Француске -- богата је минералима, нафтом и природним гасом, а има и стратешки значај јер се налази на граници између Кине и централне Азије, што је постало посебно важно после пада Совјетског савеза. Али постоје и идеолошки и патриотски разлози. Кинези сматрају да имају пуно право на Синђанг који је, како сматрају, одувек био део Кине, што није сасвим чврст аргумент.

—Мајкл Дилон

Извори[уреди]

Bookmark-new.svg