Друга рунда разговора о статусу Косова
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
Друга рунда разговора српске и албанске делегације о децентрализацији Косова и Метохије у Бечу у петак није завршена никаквим финалним договорима, али утисак је Леона Којена члана нашег тима и саветника председника Србије Бориса Тадића, да је српски концепт децентрализације - усвојен. - На следећем састанку у Бечу још ће се видети да ли ће албанска страна прихватити закључке које је Алберт Роан, заменик Мартија Ахтисарија, изнео на крају састанка или ће се можда у Приштини, у међувремену, одлучити да се њихова делегација врати свом концепту децентрализације. Изузев теме формирања нових општина, практично смо заокружили расправу о децентрализацији. И о проширеним овлашћењима српских општина, и о њиховој хоризонталној повезаности, и о директним везама са Београдом.
Који аргумент је износила албанска страна када се противила директним везама Београда и српских општина?
- Рекли су да сматрају да неће бити довољно транспарентно на који начин ми помажемо општине и да због тога траже да све иде преко приштинских министарстава. Одговорили смо да нема разлога да не буде транспарентности, а да исто тако и српска заједница сумња у транспарентност косовских институција. Суштина нашег захтева је да Београд општинама на Космету директно шаље новчану и техничку помоћ, кадрове, професоре факултета.... Све оно што им буде потребно. И то за шест области: образовање, културу, здравство, социјалну политику, заштиту културних споменика, цркву и верска питања.
Та помоћ била би функционално мотивисана, везана за конкретне проблеме. На који начин би се обезбедила толика средства?
- Наш предлог је да се за ову намену у Београду направи фонд у који ће се сливати средства и одатле слати колико треба за допуну буџета одређене српске општине.
И наш предлог хоризонталног повезивања српских општина албанска страна је критиковала?
- Ми смо предложили формирање низа међуопштинских одбора - за здравство, социјалу... Друга страна је на то узвратила да би ти одбори имали политичку основу, да ће водити политику и да је све то увод у поделу Косова. Наше образложење је било да се не ради о томе, јер би у одборима били стручњаци за поједине области. Дакле, лекари у одбору за здравство. Уз ове одборе, наш захтев је и да постоји међуопштински савет у коме би били председници српских општина и представници православне цркве. Тај савет био би интегративно тело, које би, ако затреба, и политички деловало, заступајући српске интересе.
Од прошлих разговора у Бечу, када је тема била проширивање надлежности српских општина, остало је неразрешено питање судства и полиције...
- И сада смо говорили о томе. Наша делегација остала је при ставу да Срби са Космета треба сами да бирају судије општинских судова. А поменуто је да, можда, не би била лоша идеја да за Србе постоји и виши, окружни суд, у коме би биле и српске судије, али и приштинске, међународне. Када је реч о полицији предочио сам да охридски модел овде није прикладан јер су околности другачије. Не ради се, као у Македонији, о побуњеној мањини, већ о крајње угроженој мањини која нема поверења према косовским институцијама. Хоћемо проширена овлашћења српских општина, јер је то потреба свакодневног живота људи који тамо живе.
Извор
[уреди]- „Dobili smo drugu rundu” Вечерње Новости, 18 март 2006. (српски)