Да ли ADSL гуши развој интернета?

Извор: Викиновости



29. децембар 2006.

Брзина ADSL-a
(зелено је брзина слања, а плаво брзина пријема)

Многи сајтови нове генерације, коју су технолошки часописи прозвали Web 2.0 или WWW2, дугују свој успјех популаризацији брзих интернет конекција. Међутим за многе од њих се испоставило да је једно својство оваквих интернет конекција проблем.

Мања брзина слања података (uploada) код корисничке конекције велико је ограничење за сервисе као што је YouTube који нуде бесплатно постављање (хостинг) мултимедијалног материјала на Интернет. Прије 3-4 године појавили су се блогови и викији и заувјек промјенили интернет. За разлику од њих гледање филмова захтјева велику брзину интернета. Једноставност и комбинација ниске цијене и доброг квалитета слике код дигиталних фотоапарата и камера довели су до велике популарности видео блогова и објављивања кућних видеа и филмова на међунардну мрежу.

Старе, спорије конекције, као на примјер dial-up (класична) и ISDN су користиле технологије које нису ограничавале брзину пријема или слања података (download и upload), већ само укупну брзину протока и тиме су максималне брзине пријема и слања биле исте. Међутим већина врста нових, брзих, конекција има различите брзине пријема и слања података. Међу њима је и ADSL, најпопуларнија брза интернет конекција и код нас и свијету, код којег је најчешћи однос брзина 4:1, односно примање података је 4 пута брже од слања (рецимо пријем 512kb/s, слање 128kb/s).

Извор[уреди]