Гашин сабор — нови фестивал стрипа у Београду и на Балкану (26–28. април 2018)

Извор: Викиновости

22. април 2018.


Гашин сабор — три дана смеха, радости и дружења[уреди]

У Дечјем културном центру Београда, најугледнијој установи за малишане у Србији, од 26. до 28. априла 2018. одржава се први „Гашин сабор“, међународни фестивал хумористичко-карикатуралног и породичног стрипа, први своје врсте у Југоисточној Европи.

Назив фестивала овековечује митског јунака српске културе — Лењог Гашу из пера песника и стрипара Јована Јовановића Змаја, а по којем је век касније крштена и српска верзија „Гастона Лагафа“ из пера Андреа Франкена (André Franquin, 1924-1997). Сваке године ће фестивал бити посвећен другом великом светском аутору а најлогичније је било да прве године то буде Франкен, аутор који је са Жаном Жироом Мебијусом отелотворење и главни симбол франко-белгијског стрипа у српској и југословенским културама.

Званични језици фестивала су стога ове године српски и француски, а манифестација се оглашава и у земљама Западне Европе. Прве године је председник фестивала српско-француски уметник Драган Лазаревић (у свету познат као Драган де Лазаре), а домаћини деци и другим гостима биће Владимир Весовић, Бојан М. Ђукић, Лидија Сеничар, Тамара Лујак, Зоран Стефановић и двадесетак других уметника, педагога и стручњака за стрип. Идентитет фестивала је ликовно обликовао награђивани млади уметник Марко Шерер, студент београдског Факултета примењених уметности.

Публици свих генерација се нуди осам изванредних изложби: четири од Франкена, затим главног госта Радича Мијатовића – Мише, Лазе Средановића и других српских и франко-белгијских аутора. Организоване су специјалне вођене туре по изложбама за школе, понуда најновијих и класичних издања стрипова, промоције књига и предавања, пројекција новог филма „Гаша Шепртља“, као и ликовне радионице за децу и одрасле у организацији Школе „Ђорђе Лобачев“.

Биће одржан и стручно-научни скуп са темама о Андреу Франкену, Радичу Мијатовићу и Ђорђу Димитријевићу, а Фестивал расписује и регионални конкурс за хумористичко-карикатурални стрип на једној страни, који се завршава 1. септембра.

Центар за уметност стрипа при Удружењу стрипских уметника Србије представиће део програма фестивала— у сарадњи са Француским институтом у Србији, дистрибутерском кућом „2и филм“, и удружењима „Свет стрипа“, „Бранко Плавшић“ и „Никола Митровић Кокан“, „Страва“ ... — и у Нишу, Лесковцу, Крагујевцу, Новом Саду, Ваљеву и другим градовима земље и региона.

О новом балканском фестивалу стрипа[уреди]

Организатори „Гашиног сабора“ — Удружење стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд — наводе да је главни разлог оснивање фестивала афирмација племенитих, топлих и забавних штива која благотворно делују на духовне потребе публике и њено ментално здравље, али и на повезивање свих генерација и друштвену интеграцију. Фестивал је догађај интердисциплинарне и хибридне врсте, где се истовремено и под истим кровом пружа лепеза догађаја – од забавно-поучних збивања за малишане и њихове родитеље, до културно значајних стручних скупова.

„Гашин сабор“ доноси осам изложби стрипа посебног квалитета и привлачности. Средишња изложба је „Мабреее“ посвећена самом Гаши Шепртљи, где се многе илустрације и табле премијерно појављују код нас, а које је Андре Франкен, геније европског стрипа и хумора, цртао по својим и по сценаријима колега као што је то чувени Иван Делпорт. Биће изложене још три поставке Франкена и пријатеља : „Франкен њим самим“ (факсимили црно-белих цртежа Гаше у изворној величини), „Кад је Спира био млад“ (преглед историје серијала Спира и Ћира / Спиру и Фантазио), и „Марсупилами целим својим репом“...

Напоредо, Удружење стрипских уметника Србије (УСУС) представља радове наших стрипара који су били везани за Франкеново окружење или су дали своју посвету мајстору — Божидар Милојковић БАМ, Радич Мијатовић, Никола Масловара, Милорад Жарић, Драган Лазаревић, Горан Трајковић, Саша Арсенић, Урош Беговић, Синиша Бановић... Изложбу прате есеји уредника едиције сабраног „Гаше“ Милана Вулетића, уметника Николе Масловаре, писаца Васе Павковића, Павла Зелића и Зорана Стефановића, који је и редактор едиције и оснивач Гашиног сабора.

У сусрет великом јубилеју српског и југословенског стрипа, пола столећа серијала „Дикан“, излаже се из пера Лазе Средановића најновија епизода „Ђавоља варош“, која је недавно забављала читаоце Малог забавника. Однедавно овај култни серијал сабрано излази у колорним књигама београдске куће „Еверест медија“.

Један од врхунаца манифестације је и самостална изложба овогодишњег главног госта фестивала Радича Мијатовића, где ће се београдској публици ексклузивно приказати најновији радови овог новосадског мајстора стрипа, карикатуре и илустрације, омиљеног на свим просторима некадашње Југославије још од 1970-их.

На захтев публике се продужава и изложба Школе стрипа, илустрације и концепт арта „Ђорђе Лобачев“, заједнице која већ четврт века оспособљава младе уметнике под менторством проф. Владимира Весовића. Школа делује у самом Дечјем културном центру Београда, заједно са другим ликовним, музичким и драмским курсевима.

Промоције смешних и узбудљивих стрипова и стручни скуп[уреди]

Издавачи ће на „Гашином сабору“, преко промоција и штандова, публици представити палету брижљиво одабраних дечјих и породичних издања из домена хумора, карикатуре и маште, која ће се продавати са знатним попустима.

Као основу за округли сто о односу дела Андреа Франкена и драмских уметности у петак 27. априла ће бити посебна пројекција за стручњаке и новинаре новог француског играног филма „Гаша Шепртља“ у режији Пјера-Франсоа Мартина-Лавала, са Теом Фернандезом у главној улози.

У суботу 28. априла ће бити одржан стручно-научни скуп чија је прва тема лик и дело Андреа Франкена као и утицај његових стрипова на српску и југословенску сцену („Гаша Шепртља“, „Спира и Ћира“, „Аца и Маца“, „Марсупилами“ и „Црне мисли“), друга тема место истакнутог преводиоца Ђорђа Димитријевића у нашој култури, а трећа о значају опуса Радича Мијатовића Мише.

Посебне пројекције филма „Гаша Шепртља“ са дискусијама за публику биће на још једној локацији, у Дому омладине Београда, у суботу и недељу.

У складу са концептом „шепртљења и сањарења“, фестивал ће имати опуштенију форму чак и у организацији и имиџу, са елементима благе разбарушености, доброћудности и опште креативности, што подстиче опуштање публике и стручњака — баш као у Гашиној редакцији. •

АНТРФИЛЕ: О Гаши Шепртљи и сабраним гашоломијама на српском језику[уреди]

Гаша Шепртља, на француском Gaston Lagaffe, хумористички је стрип Андреа Франкена, који се појавио 28. фебруара 1957. у белгијском магазину Спиру. По избору француске јавности, Гаша је увршћен у Мондов списак „100 најбољих књига 20. века“, заједно са још једним стрипом — Кортом Малтежанином.

„Гаша Шепртља“ је један од најпопуларнијих стрипова и у Србији и Југославији још од премијерног превода 1965. у новосадској Панорами. Од тада је непрекидно објављиван у бројним часописима, као и у осам колорних албума „Дечјих новина“ током 1980-их.Најпопуларнији је у преводима Ђорђа Димитријевића, који је преводио и стрипове „Талични Том“, „Астерикс“ и „Породица Тарана“. Стрип прати догодовштине Гаше, идеалисте, емотивца, „беспосленог јунака“ који ради у редакцији стрипског магазина, а гегови долазе из његове лењости или „корисних“ изума, што се често завршава катастрофама: поплавом, пожаром или уништавањем канцеларије.

Недавно је под уредништвом Милана Вулетића довршено објављивање целокупног „Гаше Шепртље“ на српском језику у шест књига, са преводом Ђорђа Димитријевића и редактуром Зорана Стефановића, на основу француског канонског издања, укључујући и табле које до сада нису објављиване у Србији и региону. Издавач је београдска издавачка кућа „Бели пут“, позната по увођењу концепта интеграла у наше издаваштво, у сарадњи са „Дарквудом“, издавачем Франкенових стрипова „Спиру и Фантазио“ („Спира и Ћира“), „Марсупилами“ и „Црне мисли“. •

Извор[уреди]

Званични сајтови[уреди]