Брисел центар обавештајних служби у свету

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу


10. октобар 2012.
Брисел/ Белгија (Beta) - Иако је „хладни рат“ одавно завршен и победник познат, шпијунске активности и даље су врло живе а Брисел, као административни центар Европске уније, предњачи у томе. Процењује се да у белгијској престоници свакодневно „оперише“ на хиљаде агената различитих обавештајних служби, који су углавном инфилтрирани у велики број међународних институција или раде у професијама које подразумевају контакт са дипломатама.


Слика: Junge, Peter Heinz.

„Престао сам да се виђам са њим на ручковима због тога што је стално постављао питања, а никада није ништа говорио о себи“, казао је неименовани дипломата који ради у Саверу Европске уније о једном свом познанику који је радио за Амбасаду Русије у Белгији, пренео је портал Еурактив Србија (euractiv.rs).

Шеф Белгијске обавештајне службе (ВССЕ) Ален Винантс (Alain Winants) каже да у престоници Бриселу данас има више шпијунских активности него у било ком другом граду у свету. Хладни рат у том граду заправо никада није ни завршен.

У једном од својих ретких интервјуа Винантс је за за сајт Еуобзервер (euobserver.com) рекао да се „не ради о десетинама или стотинама људи, него о хиљадама“ службеника и агената страних обавештајних служби.

„У Белгији, шпијунажа, руска али и из држава попут Кине и осталих, на истом је нивоу као у време `хладног рата`... У нашој земљи борави огроман број дипломата, бизнисмена, ту су седишта међународних организација попут НАТО-а и европских институција. Тако да је ово за службенике обавештајних слузби и шпијуне као вртић. Ово је место где треба бити“, каже Винантс.

Он је додао да се не треба заваравати тиме да у Бриселу делују само агенти из Русије, Ирана и Кине, јер су једнако присутни и обавештајци из такозваних „пријатељских земаља“ блиских ЕУ, попут САД или Израела.

Винантс тврди да су Руси престали да регрутују људе по основу комунистичке идеологије још 80-их година прошлог века и да се сада све ради искључиво за новац, прављење компромиса или зарад задовољења ега.

„Постоји једно поље где нестају поделе између неутралних, пријатељских и непријатељских служби, а то је када на дневни ред дође заштита економских и научних потенцијала. У том случају мислим да су све службе конкурентне једна другој“, рекао је Винантс.

Шпијуни су обично људи запослени у дипломтској служби, новинари, лобисти, пословни људи, али и студенти. Једна од главних тема од интереса за обавештајне службе су, према речима Винантса, енергетска политика Европске уније.

Они се труде да направе контакте и спријатеље се са људима током бројних семинара, пријема и других скупова, којих у Бриселу има свакодневно у великом броју. На мети шпијуна су људи различитих профила, од оних у обавештајном жаргону познатих као „мишеви“ - особе које имају изражен его, склоност ка новцу, идеолошке проблеме и слично.

Са обавештајног аспекта шпијунима су интересантни и људи који имају финансијских проблема, или су блиским неким радикалним идеологијама, или једноставно замишљају да су Џејмс Бонд и да могу све да ураде. У појединим случајевима, шпијуни успостављају контакте у Бриселу, али чекају са активирањем своје везе и покушаја врбовања тек пошто та особа добије премештај у своју домовину.

У обавештајним круговима постоји шала на рачун иранских обавештајаца за које кружи прича да највише шпијунирају своје амбасадоре.

Сличне приче постоје и за безбедносне службенике у Европској комисији, Савету и другим службама ЕУ. Винантс, међутим, тврди да осим случаја Естонца Хермана Сима није било већих инцидената са цурењем информација. Сим, бивши естонски службеник у министарству одбране, 2009. године осуђен је за одавање Москви више хиљада страница поверљивих информација везаних за ЕУ и НАТО.

Утврђено је да је његов контакт у руској амбасади био син амбасадора Русије у ЕУ Владимира Чижова, иако је то амбасадор одлучно негирао. Сим сада служи затворску казну у Тарту, на истоку Естоније.

Међу главним обавештајним метама су Европски спољна служба (ЕЕАС), која је задужена за безбедносну и одбрамбену европску политику и на чијем је челу Кетрин Ештон (Cathrine Ashton). Једно од одељења те службе (IntCen) запошљава аналитичаре безбедности из бројних држава који имају задатак да праве извештаје о терористичким претњама и кризама у свету.

Велики безбедносни изазов лежи у томе што велики број дипломата нема навику да обаваљају важне послове преко обезбеђених телефонскх линија, делом због тога што такве линије немају, а делом и због тога што су превише „заљубљени“ у своје ајфонове.

Обавештајни службеници тврде да је највећа грешка коју у том послу можете да учините да потцените службу која ради против ваших интереса.

Извор[уреди]

Bookmark-new.svg