Бета: Најважнији догађаји у Србији у 2013.години

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу


26. децембар 2013.
Србија -  (Beta) - Листа од десет најважнијих догађаја у Србији у 2013. години, по избору агенције Бета:

1. ПОЧЕТАК ПРЕГОВОРА О ЧЛАНСТВУ У ЕУ - Србија је 20. децембра 2013. године добила датум за отварање преговора о чланству у ЕУ, а прва међувладина конференција ЕУ - Србија, чиме званично почињу преговори, биће одржана 21. јануара 2014. године. Начелна одлука донешена је у јуну 2013. године, скоро 16 месеци након добијања статуса кандидата. За коначну одлуку била је пресудна процена Брисела и држава чланица, пре свега Немачке, о напретку у односима са Приштином. После осам година од почетка преговора, 1. септембра ступио је на снагу и Споразум Србије и ЕУ о стабилизацији и придруживању. Ступањем на снагу ССП Србија је добила статус државе придружене ЕУ, што је статус најближе везе са ЕУ коју може имати нека земља која није чланица.

2. РЕКОНСТРУКЦИЈА ВЛАДЕ СРБИЈЕ - Избором 11 нових министара у Скупштини Србије реконструисана је Влада Србије, 13 месеци након што је формиран кабинет Ивице Дачића. На предлог Дачића Влада је формирана без министара из Уједињених региона Србије. Дачић је крајем јула сменио министра финансија и привреде Млађана Динкића, а потом су и друга два министра из те странке (Сузана Грубјешић и Верица Калановић) функције ставили на располагање. Нова влада има 21 члана. Реконструисани кабинет добио је и три нова саветника - бившег директора Међународног монетарног фонда Доминика Строс - Кана, бившег аустријског канцелара Алфреда Гузенбауера и бившег министра спољних послова Италије Франка Фратинија.

3. ПОНИШТЕНА МАЛА МАТУРА - Овогодишњи упис нових средњошколаца обележила је крађа тестова на завршном испиту и поништавање „мале матуре“. Резултати испита из српског језика и математемике су због крађе тестова поништени, па су се нови средњошколци уписивали само на основу успеха постигнутог у основној школи. За крађу и помагање у њој осумњичене су четири особе, а међу њима и радница у штампарији Службеног гласника. Суђење би пред Првим основним судом у Београду требало да почне 5. фебруара 2014. године. Због те афере у јавности је била покренута и тема о одговорности тадашњег министра просвете Жарка Обрадовића, који је након реконструкције Владе остао без функције.

4. ИЗВИЊЕЊЕ ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ ГРАЂАНИМА БИХ - Председник Србије Томислав Николић изразио је крајем априла жаљење због свих злочина почињених над Бошњацима. Николић се у интервјуу за босанско-херцеговачку телевизију БХТ1 извинио грађанима БиХ „због свих злочина које су починили Срби из његове државе током рата“. „Ја клечим и тражим помиловање за Србију због злочина који је извршен у Сребреници. Извињавам се за злочине које је у име наше државе и нашег народа починио било који појединац из нашег народа“, казао је Николић. Он је истакао да „све што се дешавало у рату у бившој Југославији има карактеристике геноцида“.

5. ПОЧЕТАК СУЂЕЊА МИРОСЛАВУ МИШКОВИЋУ - Суђење власнику компаније Делта Мирославу Мишковићу почело је у новембру 2013. године пред Специјалним судом за организовани криминал у Београду. Мишковић и осталих 10 окривљених негирали су кривицу и одбацили оптужбе да су од 2005. до 2010. године незаконитим извлачењем новца из путарских предузећа и утајом пореза оштетили те фирме за 16,95 милијарди динара, а буџет Србије за 472 милиона динара. Суђење прате посматрачи из САД, Велике Британије, Канаде, Белгије и Немачке. Мишковић је 23. јула, после седам месеци проведених у притвору, пуштен да се брани са слободе након што је његова компанија уплатила јемство од 12 милиона евра.

6. ЗЛОЧИН У ВЕЛИКОЈ ИВАНЧИ - Србију је у априлу потресла трагедија у селу Велика Иванча код Младеновца када је мештанин Љубиша Богдановић (60) из ватреног оружја убио 13 особа, међу којима су његов син, родбина и комшије, укључујући двоје младих родитеља и њихово дете. Убица је после тога покушао самоубиство. Он је од последица саморањавања умро неколико дана касније. Влада Србије је 10. априла прогласила Даном жалости поводом тог трагичног догађаја. У медијима се о мотивима злочина данима спекулисало. Огласило се и Удружење новинара Србије које је упозорило да је извештавање београдских медија о масовном убиству у Великој Иванча произвело масовно кршење Кодекса новинара Србије.

7. БРИСЕЛСКИ СПОРАЗУМ СРБИЈЕ И КОСОВА - Након десет рунди преговора највиших званичника Београда и Приштине у Бриселу је 19. априла потписан споразум о нормализацији односа две стране који је и Србији и Косову омогућио наставак европских интеграција. Споразум су потписали премијери Србије и Косова Ивица Дачић и Хашим Тачи у присуству високе представнице ЕУ Кетрин Ештон. Документ се односи на више области - заједничку контролу административних прелаза, правосуђе и полицију, телекомуникације, енергетику... Српски званичници су после потписивања споразума Бриселског добили гаранције НАТО да Безбедносне снаге Косова неће бити присутне на северу Косова, где су Срби већина. Два дана касније Срби са севера Косова одржали су митинг у северној Косовској Митровици са ког су поручили да неће дозволити спровођење споразума, али је један део тамошњих владајућих структура (пре свих они из СНС и СПС) променио мишљење и почео спровођење договора из Брисела. Мањих протеста због споразума било је и у Београду, у организацији опозиционе Демократске странке Србије. На основу Бриселског споразума локални избори по косовским законима први пут од 1999. године су одржани и на северу Косова.

8. СМРТ ЈОВАНКЕ БРОЗ - Јованка Броз, супруга доживотног председника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, умрла је 20. октобра у Београду чиме је, по једнодушној оцени домаћих и страних медија, означен крај једне ере. Са сахране Јованке Броз извештавали су готово сви медији из Србије и бивше Југославије а биле су акредитоване и 42 медијске екипе из осталих земаља. Бројне почасти, гардисти, апологетски говори и око 10.000 људи на последњем испраћају нису могли да прикрију чињеницу да је некадашња прва дама Југославије последње три деценије живела у веома тешким условима, без личних докумената и у кући која је није одговарала њеном статусу носиоца Партизанске споменице и историјској улози коју је имала као супруга председника државе. Веома лош утисак који је изазвало сазнање о условима у којима је провела последње дане употпунила је и крађа њених ратних и мирнодопских одликовања која се догодила вече уочи сахране. По сопственој жељи, Јованка Броз је сахрањена у Кући цвећа у непосредној близини супруга, 26. октобра.

9. СМЕНА ГРАДОНАЧЕЛНИКА БЕОГРАДА И ИЗБОР ПРИВРЕМЕНОГ ОРГАНА - Влада Србије изабрала је 18. новембра чланове Привременог већа Београда, који ће руководити главним градом Србије до избора, за које се очекује да ће бити одржани средином марта. Привремено веће изабрано је након што је 24. септембра са места градоначелника Београда смењен дугогодишњи први човек града и актуелни председник Демократске странке Драган Ђилас. Ђилас је у Скупштини града Београда смењен гласовима одборника дотадашњих опозиционих партија - Српске напредне странке и Демократске странке Србије, али и гласовима својих некадашњих политичких савезника из Социјалистичке партије Србије и Партије уједињених пензионера Србије.

10. НЕУСТАВНОСТИ ОДРЕДБЕ СТАТУТА ВОЈВОДИНЕ - Уставни суд Србије прогласио је 5. децембра неуставним неке одредбе Статута Војводине и дао покрајинском парламенту и Скупштини Србије рок ​​од шест месеци да тај акт ускладе са републичким Уставом. Председници скупштине и Владе Војводине Иштван Пастор и Бојан Пајтић поручили су да ће покрајинске власти учинити све да ускладе Статут са Уставом, у сарадњи са републичким властима. Пастор је истакао да је нужно да паралелно са тим процесом теку и процеси израде Закона о надлежностима Војводине, као и закона о финансирању Покрајине на који се чека од 2008. године. Напредњаци и Демократска странка Србије су оценили да је одлука Уставног суда о оспоравању Статута још један аргумент да је покрајинска власт изгубила легитимитет.

Извор[уреди]

Bookmark-new.svg