Београд: „Радост Европе” од 1. до 5. октобра

Извор: Викиновости


24. септембар 2009.
Београд/ Србија

У Београду ће се од 1. до 5. октобра, по четрдесети пут, одржати Међународна манифестација „Радост Европе”, речено је на данашњој конференцији за новинаре у Старом двору. Организатор 34. сусрета деце Европе, који се ове године одржавају под слоганом „Кроз васиону и векове”, јесте Дечји културни центар Београда, а покровитељ град Београд.

Ове године београдски ученици угостиће вршњаке из Белорусије, Босне и Херцеговине, Бугарске, Велике Британије, са Кипра, из Мађарске, Македоније, Пољске, Румуније, Словачке, Словеније, Србије, Турске, Украјине, Хрватске и из Чешке, док је долазак деце из Русије неизвестан, а Италија је отказала најављено учешће. Специјалне госте са другог континента представљаће деца из Кине. Свечани концерт одржаће се 4. октобра у „Сава центру”.

– Тема овогодишњих сусрета деце Европе је 130 година од рођења великог српског научника Милутина Миланковић. Отуда и слоган „Кроз васиону и векове”, што је наслов једне Миланковићеве књиге. Драго ми је што је град Београд и ове године омогућио да наша престоница током пет дана буде престоница деце Европе – рекао је члан Градског већа Милета Радојевић.

Директорка Дечјег културног центра „Београд” Снежана Станковић казала је да ће деца из Европе, као и протеклих година, бити гости у домовима својих београдских вршњака, те да је улога основних школа у главном граду велика и значајна.

– Многе школе пријавиле су се да угосте извођаче појединих програмских садржаја. Треба напоменути да је око 16.000 београдских породица до сада, откако постоји ова манифестација, угостило децу из европских земаља. Ово је добра прилика за сусретање различитих култура и прихватање других и другачијих – нагласила је Снежана Станковић.

Као и сваке године, почетком октобра, деца из читаве Европе донеће звук, покрет, слику, обичаје своје земље и различита умећа која ће, током пет дана програма, показивати на трговима, улицама и у дворанама Београда. Манифестација нема такмичарски карактер, већ је све усредсређено на што разноврснији садржај и размену културних вредности, од уметничких вештина до националне кухиње и других свакодневних појава.


Извор[уреди]