Београд: „Пренатални слушни скрининг” за унапређење аудитивне перцепције и развоја говора

Извор: Викиновости


5. јун 2011.
Београд/ Србија

Због пораста броја деце која имају проблем у вербалној комуникацији, понашању и учењу, у гинеколошким клиникама и гинеколошким одељењима домова здравља ће се уз ултразвучни преглед обављати и пренатални слушни скрининг. Секретаријат за здравство је покровитељ тог пројекта, а носилац је Институт за експерименталну фонетику и патологију говора „Ђорђе Костић”.Према речима Зорана Благојевића, градског секретара за здравство, ти налази ће послужити за континуирано праћење аудиторног система детета после рођења, а детектоване сметње ће указати које би мајке требало укључити у обуку за пренаталну стимулацију.– У току реализације пројекта предвиђене су припреме едукативног тима и материјала, едукација гинеколога и утврђивање модела ултразвучног апарата за обављање скрининга, прикупљање и обрада резултата и вођење евиденције пацијената, уз сталну контролу динамике извршења активности. Спровођење пројекта „Пренатални слушни скрининг” је од великог значаја за рану превенцију поремећаја слуха и говора и свакако ће допринети превенцији инвалидности код деце, односно очувању здравља најмлађих – истакао је Благојевић.Савремена истраживања указују да је за развој вербалне комуникације, адекватног понашања и потенцијала за учење, чуло слуха од пресудног значаја, што обавезује на стално унапређење превентивних мера за рано детектовање сметњи у развоју слуха и примену ране пренаталне стимулације, за коју је неопходно обучити будућу мајку. Циљ пројекта „Пренатални слушни скрининг” јесте унапређење ране превенције оштећења аудитивне перцепције и основа развоја говора, понашања, учења и социјализације деце, у циљу развоја здравог потомства.У реализацији пројекта, Институт за експерименталну фонетику и патологију говора сарађиваће са представницима Центра за унапређење животних активности, Институтом за гинекологију Клиничког центра Србије и Гинеколошко-акушерском клиником „Народни фронт” .Подаци указују да је у предшколском узрасту око 60 одсто деце са овим проблемима, који касније могу да се развију у агресивно понашање, проблеме у учењу, болести зависности и друго.

Извор[уреди]