Београд: Одобрено 10 пројеката у Београду вредних око четири милијарде динара
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
9. септембар 2010.
Београд/ Србија
Влада Републике Србије на данашњој седници усвојила је велики број пројеката који ће служити као ванредна подршка домаћој грађевинској индустрији и оперативи, али и локалним заједницама да унапреде живот својих грађана. На конференцији за новинаре, коју су одржали министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић, помоћник градоначелника Београда Александар Бијелић и председник Владе Војводине Бојан Пајтић, истакнуто је да је ова подршка од суштинског значаја у условима светске економске кризе.
– Укупна вредност одобрених пројеката до данас износи око 12,6 милијарди динара, а требало би да, када се комплетирају и пројекти из уже Србије, тај износ буде око 18 милијарди динара. У Београду је одобрено десет пројеката вредних око 4,02 милијарде динара, у Војводини пројекти у вредности од око 5,9 милијарди динара, док су из остатка Србије до сада одобрени пројекти од око 2,6 милијарди динара. Од најзначајнијих можемо да издвојимо онај који је поднео град Београд и то је изградња моста преко Саве у Обреновцу, затим, након више деценија, биће реконструисан и дограђен градски стадион у Нишу, као и они у Новом Пазару и Ужицу, те улагања у неколико великих школа, здравствених установа, објеката одбране од поплава, објеката културе и друго – казао је Дулић.
Град Београд поднео је десет пројеката, који су данас прихваћени. То су: канализационо-црпна станица Сурчин 2, изградња потисног цевовода за евакуацију употребљених вода од КЦС Сурчин 1 до дела постојећег потиса код Аеродрома „Никола Тесла”, изградња КЦС Крњача 1 са доводно-одводним колектором од Панчевачког пута до излива у Дунав и приступном саобраћајницом, главни пројекат канализације за употребљене воде за насеље Сучин (старо језгро), изградња шесте фазе стамбено-пословних објеката на локацији западно до улице Др Ивана Рибара, изградња саобраћајнице Миријевски булевар с припадајућом инфраструктуром, те санација и адаптација Основне школе „Јелена Ћетковић”, Шесте београдске гимназије и Прве економске школе.
Најзначајнији пројекат града свакако је мост преко Саве у Обреновцу, који ће, према речима Александра Бијелића, бити оспособљен за друмски саобраћај, а биће завршен и започети топловод до Новог Београда. Обавеза града јесте и да заврши 14 километара дуг пут како би овај мост био у функцији.
– Град Београд изузетно је задовољан што је Влада Србије одобрила све пројекте које је предложио. Поред тога, реализоваћемо и оне који су започети у претходне две године и наставити с праксом да скраћујемо рокове, спуштамо цене и запошљавамо што више грађевинских компанија. Ово је и велика прилика за читаву Србију да прати главни град јер је он највеће градилиште у земљи, а сигурно и једно од већих у југоисточној Европи – казао је Бијелић.
Он је додао да ће захваљујући новом закону град настојати да снизи пројектоване цене, што је раније и радио, како би евентуално од одобреног новца још неки пројекат био реализован.
Средства за реализацију ових инвестиција обезбеђена су из пословних банака (80 одсто), републичког буџета (10 одсто) и од наручилаца послова било да је реч о граду, покрајини, локалној заједници или министарству (10 одсто). Новац ће се по пола, у року од пет година, вратити из локалних и републичког буџета.
– Ова мера подразумева да путем државних инвестиција покушамо да упослимо грађевинску индустрију док не крену инвестиције из приватног сектора. Пројекти ће се радити под веома строгим условима и мораће да упосле домаћу оперативу. На њих ће се примењивати Решење за јавне набавке и Закон за подстицање грађевинске индустрије у условима светске економске кризе, који подразумева директно погађање са извођачима, уз обавезу да наручилац посла позове најмање десет извођача с директним преговорима о најпољнијој цени – нагласио је Дулић.