Београд: Обележено 93 године од пробоја Солунског фронта

Извор: Викиновости


15. септембар 2011.
Београд/ Србија

Александар Антић, председник Скупштине града Београда, положио је данас, поводом 93. годишњице пробоја Солунског фронта, венац на Споменик незнаном јунаку на Авали. Уз председника Скупштине, венце су на споменик положили и војни изасланици Републике Француске, Руске Федерације, Сједињених Америчких Држава, као и делегације Савеза резервних војних старешина, Клуб генерала и адмирала Србије и Савеза потомака ратника Србије 1912–1920. Одавању почасти погинулим ратницима присуствовали су и бројни грађани.Антић је захвалио окупљеним грађанима који су на данашњи дан дошли да одају почаст погинулим ратницима, рекавши да је то прави начин исказивања поштовања традиције и историје нашег народа.–Учешће српског народа, српске војске, српског сељака, под командом Живојина Мишића, у пробоју Солунског фронта представља једну од најсветлијих тачака у историји нашег народа, а за цео Први светски рат један од преломних тренутака. Његовим пробојем скраћена су ратна дејства и војна и цивилна страдања.Победа српске војскеније само војна, већ иогромна морална победа, победа патриотизма над војном силом. Жртве које је српски народ дао током тог рата ставља нас у ред највећих победника и даје нам у историји место које нико не може да нам одузме. Србија треба да буде поносна на своју славну прошлост и не сме да заборави на хероје који су дали своје животе за слободу отаџбине – рекао је Александар Антић.Љубомир Марковић, председник Савеза потомака ратника Србије 1912–1920, подсетио је на хронологију догађаја који су довели до пробоја Солунског фронта. Он је захвалио изасланицима савезничких земаља који су дошли да изразе поштовање према Српској војсци и њеним жртвама у Првом светском ратуНа данашњи дан, 15. септембра 1918. године, пробијен је Солунски фронт. Његовом пробоју претходила је најдужа артиљеријска припрема у историји ратова од пуна 24 сата, 14. септембра. У 5.30 часова, 15. септембра, у офанзиву је кренуло 528.000 војника савезничких армија, а у центру су биле распоређене снаге српске војске. Са друге стране налазило се 626.000 Аустроугара, Бугара и Немаца. Фронт је пробила Шумадијска дивизија под командом пуковника Петра Мишића, у првом ешелону Друге српске армије војводе Степе Степановића. Потпомогнут 122. и 17. колонијалном дивизијом Француске, фронт је до 11 часова био пробијен у ширини од три километра. У поподневним часовима, увођењем другог ешелона Друге српске армије коридор је проширен на 33 километра, чиме су врата у отаџбину била отворена. Према проценама, пробојем Солунског фронта рат је скраћен за читавих годину дана.

Извор[уреди]