Београд: Комплетно сређивање приобаља – приоритет градских власти

Извор: Викиновости
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


26. септембар 2010.
Београд/ Србија

Одлучност градских власти да се уреди приобаље Саве и Дунава, како конкретним акцијама тако и новим планским документима и одлукама, никад није била већа. Увођење реда на обалама београдских река приоритетан је, али и нужан задатак јер је ово велико богатство нашег главног града дуго било запостављено. Надлежности су се свих ових година преплитале, што су несавесни грађани често користили за лични интерес уз непоштовање иовако застарелих одлука које је живот давно претекао. Све је то резултирало безмало хаосом на градским обалама, па је природни, културни и туристички потенцијал знатно умањен.– Када се искристалисала идеја за уређењем приобаља и када је град почео конкретне акције, прва препрека била је надлежност. Формирањем Јавног водопривредног предузећа „Београдводе”, пре нешто више од годину дана, добили смо прецизне ингеренције, а приоритет је био сређивање обала најпре у безбедносном смислу. Добар део приобаља био је запуштен и коришћен је и по аутоматизму и навици из прошлости. Кулминација је била овог пролећа када су објекти почели да се појављују тамо где их до сада никада није ни било. Град је одлучио да реагује тако што ће јасно показати да се објекти на рекама не могу постављати преко ноћи јер обале припадају свим суграђанима, водећи рачуна о инфраструктури, изгледу и наравно безбедности – каже градски архитекта Дејан Васовић.Преласком „Бетон хале” у надлежност града, добијен је један веома значајан простор обале који је вапио за сређивањем. Од око петсто метара, колико износи део обале од бедема до Бранковог моста, „Бетон хала” се простире на триста метара. С обзиром на то да она има раван кров, као одлично решење показала се изградња посебног паркиралишта на њему. Пројектом „Паркинг сервиса” предвиђено је да се на паркиралиште улази из Карађорђеве улице, а да излаз буде на Доњоградски булевар. Капацитет паркиралишта би био око 250 паркинг места са контролисаним уласком и изласком возила. Упоредо са реализацијом овог пројекта, сређиваће се и остали делови „Бетон хале”, најпре осветљење у том делу приобаља, а за следећу годину планирана је и ревитализација фасаде. Надаље, град има жељу да споји Калемегдан са приобаљем и то управо на овој локацији, како би се омогућило пешацима када шетају Кнез Михаиловом, па затим Београдском тврђавом да могу безбедно да сиђу до река. Због тога је у поступку измена плана детаљне регулације Косанчићевог венца, а у оквиру тога предвиђена је и организација јавне трибине како би се чули сви предлози за остваривање везе између приобаља и Калемегдана. Скупштина града Београда усвојила је на последњој седници Одлуку о постављању пловних објеката на делу обале и воденог простора на територији Београда. Како истиче Васовић, у одлуци се први пут појављују еколошки и безбедоносни стандарди, инсистира се на пројектима пловних објеката, сагласностима јавних предузећа и регистрацији.– Пошто је приобаље заштитни знак Београда и безмало центар забавних и културних садржаја, циљ је да се уреди са свих аспеката. У року од три месеца очекује нас нов план у складу са овом одлуком, на основу којих ће се потом расписати јавни конкурс за добијање локација. Планом ће бити предвиђен и изглед сплавова, али само у габаритима, и прецизирано растојање између њих. Београдски сплав неће смети да има две или више етажа већ само једну која мора да буде транспарентна како не би заклањала поглед на другу обалу. Евентуално изнад понтона може имати једну затворену етажу, која може служити као кухиња, за тоалете, магацине или слично – наглашава Васовић.Свакако најважније „тачке” београдских обала за сада су „Бетон хала”, „25. мај”, Ада Циганлија, Земунски кеј и Блок 45, где су градска предузећа максимално ангажована на уређивању. Међутим, град на овом неће стати јер је жеља и да се среди део обале око Панчевачког моста, а посебно Ада Хуја која већ нуди садржаје посетиоцима. Град се нада да ће својим трудом анимирати и општине да свака у својој надлежности уреди оне делове река који су на њиховој територији. Ово би могла да буде полазна основа за будуће туристичке туре и ван Београда, али и за речни јавни превоз по самом граду. Када се зброји дужина обе обале двеју река, Београд је безмало изједначен са Црногорским приморјем и зато корак по корак, можда чак и за сто година, он би могао да буде као Венеција, закључује Васовић.

Извор[уреди]