Београд: Замена дрвореда неопходна због безбедности

Извор: Викиновости


17. фебруар 2010.
Београд/ Србија

Лошем стању дрвореда у Булевару краља Александра допринеле су дугогодишње интервенције на поправци улице, радикално орезивање током деведесетих и други фактори, који су довели до труљења великог броја стабала које на први поглед није увек видљиво, а може представљати велику опасност за људе и имовину, рекао је Радован Драшкић, директор ЈКП „Зеленило – Београд” на данашњој конференцији за новинаре у згради Градске управе.

Конференцији су присуствовали и Предраг Петровић, градски секретар за комуналне и стамбене послове, Марко Благојевић, директор Агенције за инвестиције, Чедомир Марковић, професор Шумарског факултета, и Анђелка Јевтовић, председница Удружења пејзажних архитеката Србије. Радован Драшкић, директор ЈКП „Зеленило – Београд”, рекао је да ће уместо суксцесивне замене, због рационалности, тај посао бити урађен у оквиру реконструкције целог булевара.

– Стање дрвореда у Булевару краља Александра током претходних година анализирано је у две стручне студије, од максималне петице оба пута оцењен је са 2,6, а век трајања процењен на 10 година. Узимајући у обзир тренутно стање дрвореда, налазе два елабората које су радили стручњаци, као и финансијске и организационе разлоге за тако обиман посао, а знајући да ће у веома блиском временском периоду овај посао ионако морати да буде урађен, донели смо по нашем мишљењу исправну и рационалну одлуку да то учинимо сада. Ако се мора, боље је радити одмах, да би дрворед што пре достигао своју пуну функционалност, него одложити за извесно време, па поново радити исту ствар, јер лека за садашњи дрворед нема. Известан број стабала ћемо покушати да сачувамо и продужимо им век – рекао је Радован Драшкић.

Директор „Зеленила” је стање дрвореда у Булевару краља Александра упоредио са оним у Булевару ослобођења, где није било већих интервенција и који је због тога здравији. Видео-пројекцијом презентовано је стање садашњег дрвореда у булевару: иструлела стабла у крошњи, али и доњем делу, корењу ван тротоара, које угрожава стамбене објекте, са гранама које се наслањају на зидове зграда и електроводове.

– Нови дрворед имаће 160 стабала више од претходног, укупно 591. Садиће се стабла пречника 10 центиметара и висине пет метара, корен ће се налазити у специјалном касетном систему, који ће га спречити да доспе до подземних инсталација и очекујемо да би његова трајност била и више од 70 година. Ако бисмо овај посао радили сукцесивно, дрворед би био годинама мењан, а резултат исти. Логика је налагала да се тај посао уради одједном, при чему наглашавам да реконструкција булевара није разлог већ само повод за оно што је ионако морало бити урађено – рекао је Драшкић.

Чедомир Марковић, професор Шумарског факултета, казао је да су резултати елабората објављени још 2008. године.

– Ми смо обавили детаљну анализу. Већ у првим прегледима стабала суочили смо се са централном унутрашњом трулежи која је била „заогрнута” са неколико центиметара коре, а на којима су биле гране дуге и по пет метара. Да би се лечила трулеж, морала би да се смањи величина стабала, при чему би се добиле различите висине и ниско постављене крошње које би ометале кретање људи и саобраћаја. Тада смо предложили сукцесивну замену стабала у року од 10 до15 година, а у међувремену је начињен пројекат реконструкције читаве улице. „Зеленило” је предложило замену целог дрвореда одједном и то је технички исправно решење – рекао је професор Марковић.

Извор[уреди]