Пређи на садржај

Београд: Драган Ђилас: постигнуто много, предстоји још пуно посла

Извор: Викиновости


19. август 2010.
Београд/ Србија

Када смо пре две године обећали нове мостове, многи нам нису веровали, а данас је видљиво колико далеко су ти пројекти одмакли. Слично је било и када смо рекли да ћемо за годину и по дана направити 20 нових обданишта, а успели смо. Нису нам веровали да можемо да реконструишемо Булевар краља Александра за шест месеци, јер се то некада радило годинама, али смо показали да и то можемо. Због тога је данас Београд најдинамичнији део Србије, а усуђујем се да кажем и читавог региона – рекао је градоначелник Драган Ђилас на данашњој конференцији за новинаре у Старом двору, посвећеној двогодишњци од формирања нове градске власти.

Сумирајући резултате у протекле две године, градоначелник Ђилас је истакао да је, упркос глобалној светској кризи и чињеници да је градски буџет реално мањи за око 250 милиона динара, у Београду постигнуто много, али да предстоји још пуно посла. Само за социјална давања из градског буџета у протекле две године издвојено је више од пет милијарди динара, од чега ја за помоћ око 46.000 трудница и породиља утрошено око милијарду динара. Изграђено је 20 нових вртића, а гради се још њих пет.

У протекле две године изграђене су четири нове школе, 18 је реконстурисано и санирано. Изграђена су и три нова дома здравља, опремљена најсавременијом здравственом опремом. Град је радио и на два велика пројекта станоградње – на коришћење су предата 63 социјална стана, изграђено је још 80, а конкурсом је подељено и 1.000 социјално-непрофитних станова који се суксцесивно завршавају и усељавају. Реконструисана је и проширена Савска улица, ново рухо добиле су и Ресавка и Пожешка улица, а приводи се крају и обнова Булевара краља Александра. Асфалт су по први пут добиле 334 улице, укупне дужине 230 километара.

У Београду се после 35 година гради један нови мост, а у току су и припреме за почетак градње моста од Земуна до Борче. Град је издвојио знатна средства за ревитализацију „Беовоза”, који би у наредних неколико месеци требало да саобраћа на сваких 15 минута и постане важан део градског јавног превоза.

Спровођењем обједињених јавних набавки град је уштедео око 300 милиона динара. Због новог начина рада, град је за осам одсто имао већу уштеду него 2008. године.

Градоначелник Драган Ђилас захвалио је коалиционим партнерима из СПС-а, ПУПС-а, Г17 Плус, ЛДП-а, СПО-а и СДП-а што су прихватили правило на којем је и формирана градска власт, а то је да је Београд изнад свих странака и сваке политике. Он је такође захвалио и странкама ДСС, СНС и групама грађана, чији представници обављају водеће функције у београдским општинама Гроцка, Земун, Лазаревац, Младеновац, Вождовац, који су схватили да упркос страначким разликама морају радити заједно, у интересу грађана.

– Договорили смо се да у овом граду не бирамо људе на функције по томе што имају чланску карту неке од странака на власти него по њиховим квалитетима. Тај принцип је допринео да данас, после две године, ја као градоначелник могу да кажем да сам задовољан оним што смо урадили, свестан тога да још много ствари морамо да завршимо. Када смо пре две године формирали коалицију, рекли смо: Ово је Београд, овде нема високе политике, мораћемо да радимо, правимо обданишта, школе, асфалтирамо улице. На тој политици смо се нашли и до сада имамо две мирне године градске власти, без већих несугласица – истакао је Ђилас.

Он је додао да је тешко данас у Београду бити задовољан, пре свега због тога што се живи економски слабије него пре две године, јер је просечна плата изражена у еврима мања за око двадесет одсто.

– Када имате такву ситуацију, људи не могу да кажу да је добро, али важно је да примећују да се у Београду наставља оно што је било и у прошлој власти, само много брже, интензивније, а у неким стварима и боље. У једној великој анкети, у којој је учествовало 40 хиљада људи, скоро њих педесет одсто је ову градску власт оценило четвроком или петицом, а још двадест одсто дало јој је добру оцену. Када би данас у Србији питали грађане да оцене било коју другу власт, осим да оцењују председника Србије, вероватно би тешко нашли да је још неки ниво власти оцењен тако високим оценама. То нам је велика похвала, али и велика обавеза за следеће две године – казао је Ђилас.

Градоначелик је рекао да је квалитет ове власти у томе што не бежи од проблема и не гура их под тепих.

– Нисмо побегли од проблема изградње мостова, ни од тога да имамо скоро десет хиљада деце на листама чекања, ни од расељавања нехигијенских насеља, нити од непопуларне одлуке да се посеку платани у Булевару краља Александра. Ова власт није популистичка и не доноси само мере за које ће сви да се сложе да су добре. Лепо је када дамо помоћ угроженим пензионерима, када помогнемо трудницама и породиљама, када децу из социјално угрожених породица пошаљемо бесплатно на летовање или старијима од 65 година омогућимо бесплатан превоз, али било је и одлука за које нису сви рекли да су лепе. Када смо рекли да уплатнице „Инфостана” морају да се плаћају, када смо поново увели контролоре у возила градског превоза или повећали порез на имовину, то није свима пријало, али су те одлуке биле неопходне како би град несметано могао да функционише. Тако ћемо се понашати и у наредне две године, али ћемо се потрудити сваки пут да грађани знају где је потрошен сваки динар – рекао је Ђилас.

Према речима градоначелника, град ће и убудуће подизати обданишта и школе где је то неопходно, наставити социјални програм за најугроженије и борити се да Београд оправда титулу града будућности југоисточне Европе, коју је добио док је Ненад Богдановић био на његовом челу.

Градоначелник Ђилас рекао је да градска власт не сме да жмури пред насиљем и да ће се борити за већу безбедност грађана.

– Срамота је за Београд да навијачи из Белгије јуче нису могли да прошетају нашим градом, већ их је полиција држала затворене у хотелу. Сигуран сам да би 99,9 одсто грађана овог града били срећни да те госте виде како шетају улицама и зато не смемо дозволити да апсолутна мањина спречава неког да се у Београду осећа сигурно и безбедно – истакао је Ђилас.

Чињеницу да се у овом граду догодио велики пораст новорођених градоначелник сматра најпозитивнијим догађајем у Београду у последње две године.

– Ако ме питате шта је то што се у Београду за ове две године догодило, а што ме чини најсрећнијим, рећи ћу вам да је то чињеница да се у овом граду догодио велики пораст новорођених Београђана и Београђанки. Са 15 хиљада, колико се пре само две године у Београду рађало беба, сада смо дошли до 18 хиљада новорођених у једној години. Сјајно је и то што ће се у новембру ове године родити прва беба из покушаја вантелесне оплодње, што представља пројекат који смо такође финансирали из градског буџета, а касније су наш пример следили и остали у Србији. Обављено је више од сто таквих покушаја, а имамо већ 50 трудноћа, то јест најмање још 50 нових живота. То је важније од свих мостова и свих асфалтираних улица, и представља нешто чиме сви заједно можемо да се поносимо – рекао је Ђилас.

Градоначелник је направио и поређење Београда са појединим европским градовима.

– Пре неколико дана сам у једним новинама прочитао приказ о стању саобраћаја у Берлину и новинарско поређење са Београдом. Желим отворено да кажем да у Београду неће бити исто као у Берлину, пре свега због тога што је буџет нашег града вишеструко мањи од Берлина, као што су и плате наших грађана неколико пута мање него у Немачкој. Неке ствари имамо које Берлин никада неће имати и на то смо поносни, али се тренутно не можемо поредити по економској снази. Купили смо 30 нових трамваја и 80 климатизованих тролејбуса, ускоро ћемо и 250 аутобуса, али се не заваравамо да у следеће две године у Београду све може бити као у Берлину. То смо обећали, то ћемо и завршити, али нећемо постављати камен темељац уочи следећих избора, јер ни метро, ни школе, ни обданишта нису страначка прича већ живот. Водити Београд значи бавити се животом, а не политиком – истакао је градоначелник Ђилас.

Председник Скупштине града Александар Антић рекао је да је градски парламент усвајањем новог пословника о раду убрзао доношење важних одлука и значајно повећао своју ефикасност. За две године одржане су 24 седнице, на којима је усвојено више од 2.500 аката.

– Све што смо урадили у протекле две године постигли смо као тим и верујем да је то наш највећи успех. Посебно сам задовољан што смо овај састав градске власти направили у политички тешком и комплексном времену. Ипак смо успели да направимо систем који је у протекле две године упорно радио у интересу Београда и Београђана. Верујем да ћемо у другој половини мандата и даље давати најбоље што можемо од себе за Београд и Београђане, да ћемо политиком цена услуга које пружамо грађанима успети да додатно не оптеретимо већ ионако тешку социјалну ситуацију наших грађана, наставити са мерама социјалне политике које ће олакшати кризу и наставити са развојем града овако како смо започели – рекао је Антић.

Заменик градоначелника Милан Кркобабић истакао је да је Градска управа у последње две године највећу пажњу поклањала онима којима је помоћ најпотребнија, а то су старији и најмлађи.

– Први принцип који је важио у овој области је тај да помоћ мора да стигне када је најпотребнија, а други принцип је да средства која смо наменили људима којима је помоћ потребна морају до њих и да стигну. Стара, добро позната чиновничка логика да те паре после могу да се употребе и за нешто друго код ове градске управе не може да прође. Што се капиталних радова тиче, било у сфери социјалне политике или инфраструктуре, све оно што кошта један динар мора да се плати један динар или макар осамдесет пара, а не један и по динар, а то је нешто што ову градску управу издваја од свих претходних. Када у овој сали неки нови људи буду презентовали резултате свог рада, надам се да ће бар неко од њих мандат Драгана Ђиласа и његових сарадника упоредити са оним што они раде и рећи: „Ти људи су урадили нешто добро!” – рекао је заменик градоначелника Милан Кркобабић.

– У протекле две године у Управи града Београда водило нас је правило да не постоји реченица „Нисам надлежан”, без обзира да ли су у питању секретари, чланови Градског већа или представници општина, истакао је Мирослав Чучковић, члан Градског већа.

– Битно је било да се проблем у граду дефинише, нађе конкретно решење и оно спроведе у дело. Над Београдом се у следеће две године надвија опасност од великог прилива становништва – у наш град дневно долази од 300 до 500 људи, зато што у Србији нема посла и лоше се живи. Зато ћемо радити велике инфраструктурне пројекте и по Србији, како бисмо у најнеразвијенијим деловима земље створили услове да ти становници могу тамо да живе и раде и да не морају да долазе у Београд. Све што смо урадили могло би да се уруши уколико у наредне три године у Београд дође 300.000 до 400.000 становника. Као Београђанин, осећам се потпуно сигурно јер сам апсолутно убеђен да не постоји проблем који не можемо заједно да решимо – казао је Мирослав Чучковић.

Према речима Дејана Ранђића, шефа одборничке групе Либерално-демократске партије у Скупштини града, у претходном периоду урађено је пуно тога.

– Мислим да је тренутак да једни другима честитамо на спремности са којом смо пре две године превазишли разлике и спречили да овим градом завладају они који су палили Београд. Тада за Београд није било довољно само изабрати градоначелника између Александра Вучића и Драгана Ђиласа, већ је требало у овај град увести неке нове принципе. Можда је најбитнији принцип да смо успели да оставимо политку и да у градску управу уведемо људе који су доказани професионалци у својој области и способни су да реализују оно што је грађанима потребно, без обзира на своја страначка опредељења. Нисмо подлегли страначким компромисима, чиме смо могли да разоримо систем функционисања града. Пред нама је тежак период због економске кризе у свету и земљи и можда ће пре бити изграђен београдски метро него коридор 10, који је започет пре више десетина година. Сви се трудимо да Београд буде слика Србије какву желимо да створимо у наредном периоду и зато не треба да се осврћемо на надлежности, већ треба да решавамо проблеме грађана. Питање безбедности је у Београду акутно – рекао је Дејан Ранђић.

Извор

[уреди]