Београд: Документациони центар београдског завода културе најбољи у Србији

Извор: Викиновости
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


19. март 2011.
Београд/ Србија

На недавно одржаном састанку директора и документариста Завода за заштиту споменика културе са теритирије Србије, београдски завод поново је понео престижно признање најбољег документационог центра у републици. Заједничка оцена учесника скупа је да је наш завод, поред сређености и бројности докумената, отишао и најдаље у њиховој дигитализацији, која представља један од приоритетних програмских задатака, истакла је руководилац Одсека за документацију те установе културе Биљана Мишић. Она је, за Беоинфо, подсетила да први скенирани документи датирају из периода бомбардовања Србије, 1999. године, када се подигла свест о потреби дигитализације као модела квалитетне заштите нашег културног наслеђа у целини. – Процес масовне дигитализације докумената почиње 2007. године, када су обухваћени досијеи споменика културе, као најбитнијег сегмента ове документације. После тога се кренуло у поступак дигитализације техничке документације, који се састоји од 18.000 планова рађених на паус папиру. Након тога сређена је документација фонда фототеке од 7.000 филмова и око 250.000 контакт копија, као и архивирање дигиталних фотографија у виду CD-теке. За сада је остало да се дигитализује још трећина техничке документације, као и документација фондова конзерваторских услова и других документа која нису стриктно прецизирана – навела је Мишићева. Према њеним речима, дигитализација обухвата и сваки нови документ, попут решења које Завод издаје за објекте који се налазе у зонама заштите и споменике културе. Такође, нови услови, како је навела, олакшавају посао због своје прегледности и скраћују време припрема одређених презензација културног наслеђа. – Како би још више усавршио и убрзао поступак дигитализације, Завод је прошле године купио скенер, који не било могуће набавити да у току претходне две године нисмо имали значајну подршку и разумевање града и Секретаријата за културу – указала је Мишићева. Завод за заштиту споменика културе Београда одмах је по свом оснивању, 1960. године, као стратешки циљ зацртао формирање документације, која је, по свим међународним стандардима, смештена у депо у просторијама те установе на Калемегдану.

Извор[уреди]