Београд: Градоначелник Драган Ђилас присуствовао почетку изградње сепаратне канализације у Старом Железнику

Извор: Викиновости

15. јул 2010.
Београд/ Србија

Градоначелник Београда Драган Ђилас присуствовао је данас почетку изградње сепаратне канализације у Старом Железнику. Прелазно решење до потпуне изградње свих пет градских канализационих подсистема је фазна изградња канализационе мреже у приградским насељима, чији су положај и близина природних водотока погодни за формирање децентрализованих подсистема са привременим постројењима за прераду отпадних вода, што је у складу са стандардима заштите животне средине. Канализација изведена у овим насељима биће привезана за примарне објекте централног система када они буду изграђени, а привремена постројења ће се укинути и преместити на нове локације. Почетку радова су присуствовали председник општине Чукарица Милан Тлачинац, председник Радне групе за решавање проблема канализације у Београду и директор ЈКП „Градска чистоћа” Александар Стаменковић и директор ЈКП „Београдски водовод и канализација” Цвијо Бабић.

– Пре годину дана оформили смо групу која се бави питањем канализације, будући да је то један од највећих градских проблема. Огроман број наших суграђана нема нешто што је основна тековина цивилизације. Захваљујући раду те групе, ових дана у Београду почињу радови на канализационој мрежи за око 20.000 наших суграђана у Железнику, деловима Земуна и Вождовца, а планирано је да се ради и са друге стране Дунава. Посао није нимало лак, ради се у каналима од три до шест метара, по великој врућини. Ова инвестиција је вредна на десетине милиона евра, али то наши грађани свакако заслужују. У Старом Железнику има неколико улица које нису асфалтиране, па ћемо и то обавити када буде готова канализација, како бисмо у овом четворогодишњем мандату урадили што више у Београду – рекао је Ђилас.

Данас почиње изградња канализације и у насељима Школско добро и Плави хоризонти у Земуну, где је крајем прошле године урађен колектор који води на главни Батајнички колектор, дуж Новосадског пута. Почетком априла започети су радови од пруге, али су они због великих падавина и високог нивоа подземних вода обустављени, да би био урађен провизоријум за одвођење тих вода испод пруге и даље у колектор. Данас почињу радови и у подавалском насељу Зуце, а ових дана ће почети и радови у Пиносави и Белом потоку, истакао је Александар Стаменковић.

– У поменутим насељима смо почели са радовима јер су техничка решења и планска документација за њих најпре могли да се ураде. Паралелно радимо планску документацију за сва остала насеља у Београду која немају канализацију. Очекујемо да радови буду готови до краја ове године, а идуће године канализација ће се градити и у Рипњу. На левој обали Дунава, у Котежу, Крњачи и Борчи, пре изградње канализације решићемо проблем високог нивоа подземних вода. Паралелно са овим увели смо бесплатно пражњење септичких јама једном годишње, како бисмо изашли у сусрет грађанима који немају канализацију док им не изградимо канализациону мрежу. У наредних неколико година канализацију ће добити сва насеља која је нису имала – рекао је Стаменковић.

Директор ЈКП „Београдски водовод и канализација” Цвијо Бабић нагласио је да ће у насељима у којима данас почиње изградња канализације главни водови бити готови до 15. октобра, а до краја године ће се радити прикључци, које ће грађани моћи да плате на рате. Кад буде изграђена, канализација у Зуцу ће бити пуштена тек кад се заврши постројење за пречишћавање отпадних вода.

Стојадин Томић живи у Старом Железнику више од 50 година и не може да верује да ће напокон добити канализацију, а једина жеља Новке Човић је да унуку Вељку напуни каду водом и пусти га да се брчка.

– Садржај септичке јаме често нам се излива у двориште, па и на улицу. Цистерна за пражњење долази скоро сваког дана, тако да ћемо одахнути када будемо добили канализацију. Када нам уведу прикључак, испећи ћемо вола на ражњу – рекла је Нада Живковић.

Водоводном мрежом је покривено око 95 одсто Београда, односно 1,7 милиона људи пије воду коју производи ЈКП „Београдски водовод и канализација”, а 30 одсто Београђана нема канализацију.

Извор[уреди]