Београд: Градоначелник Драган Ђилас посетио Дневни центар и клуб „Стари град 2”

Извор: Викиновости

7. јул 2010.
Београд/ Србија

Градоначелник Београда Драган Ђилас и заменик градоначелника Милан Кркобабић посетили су данас Дневни центар и клуб за старије „Стари град 2”. Они су обишли интернет-кутак и мини-библиотеку овог клуба, за коју је Библиотека града Београда досад обезбедила 200 књига и два рачунара са уведеном интернет-мрежом. Посети је присуствовала директорка Библиотеке града Јасмина Нинков.

Библиотека града је увела нову категорију бесплатног трајног чланства „65+” за особе старије од 65 година, а они који имају ову чланску карту могу да користе услуге свих јавних библиотека у Београду. Корисници имају право да позајме десет књига или другу библиотечку грађу на 20 дана. Београђани који поседују ову чланску карту имају право и на бесплатан курс основне обуке за коришћење рачунара, који је почео 22. маја у Библиотеци „Ђорђе Јовановић”. Полазници који успешно заврше обуку добиће и десет сати бесплатног интернета у Библиотеци града. Иницијатива ће се наставити у дневним домовима за стара лица, у којима ће библиотека правити своје пунктове, како би старији Београђани што квалитетније проводили време у домовима.

– Захваљујем Библиотеци града Београда на овој акцији, коју води Милан Кркобабић. Сјајно је доћи у клуб пензионера и видети натпис „интернет-кафе”, као и чути да се у овим клубовима не прича само о финансијској помоћи, коју ће град наставити да даје, и бесплатном превозу, који ће град и даље обезбеђивати старијим суграђанима. Пресрећан сам што су први полазници курса за рад на рачунарима обуку завршили за пет, уместо за шест недеља. То потврђује оно што градска власт већ две године говори – кад неко дође у своје шездесете године не треба да буде отписан, већ треба да настави нормално да живи. Управо због тога ћемо и наставити да развијамо овакве пројекте – рекао је Ђилас. Милан Кркобабић је најавио да ће сваки клуб за дневни боравак пензионера добити по 500 нових наслова књига и на тај начин ће сви Београђани, без обзира на имовинско стање, добити могућност да прочитају нове књиге. Ово је први корак да сва културна добра града буду на дохват руке старијих људи.

– Ми смо ту да Београд отворимо Београђанима и помогнемо онима којима је помоћ најпотребнија, а то су најмлађи и најстарији. Постоје битне ствари, које човека чине човеком, а међу њима је веома важно лично достојанство. Поред свих материјалних давања града, мислим да је ово враћање достојанства најстаријим суграђанима главни допринос ове градске власти, тако да ћемо у том правцу и наставити – рекао је Кркобабић.

Јасмина Нинков је нагласила да ће Библиотека града све своје ресурсе, које у потпуности финансира град, ставити на коришћење грађана, као и да ће у сваком клубу за старије отворити малу интернет читаоницу и помоћи свим корисницима да се обуче у корићењу рачунара. Та ће обука бити спроведена уз помоћ волонтера. Она је изразила наду и да ће ове године бити оборен прошлогодишњи рекорд – више од 130.000 редовних чланова и више од милион корисника градских библиотека. Пензионера Радована Марјановића, који свакодневно долази у клуб, највише занимају дневна штампа и публикације.

– Изузетно ме је обрадовало када смо, пре отприлике месец дана, добили мини библиотеку. Волела сам да читам и као млађа, а сада ми праћење нових издања много значи – каже Олга Кесић. Крстина Булајић сматра да је обучавање за рад на рачунару данас потреба свих, без обзира на године, као и да интернет старијим људима отвара потпуно нове видике.

Град је обезбедио средства за адаптацију објеката дневних центара и клубова за старије „Гроцка”, „Стари град 2”, „Савски венац 3”, „Палилула” и „Војвода Степа”. Град од 2008. године перманентно помаже најугроженијим пензионерима новчаним накнадама, а сви суграђани старији од 65 година имају право и на бесплатан градски превоз.

У оквиру Геронтолошког центра Србије ради 20 дневних центара и клубова и 13 служби „помоћ у кући”. Свим облицима рада и услуга обухваћено је око 9.500 корисника, од чега око 7.500 активних корисника у 20 клубова (чији је укупни капацитет само 1.570 места) и око 2.000 корисника помоћи у кући на територији 14 општина.

Извор[уреди]