Београд: Већа заштита природних добара у Београду

Извор: Викиновости
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


1. децембар 2010.
Београд/ Србија

Одборници Скупштине града донели су на данашњој седници решења о стављању под заштиту природног добра „Група стабала храста лужњака код Јозића колибе” и проглашењу заштићених подручја Миљаковачке шуме и Арборетума Шумарског факултета. Такође, усвојено је и решење о престанку заштите седам природних добара. Према речима Горана Тривана, градског секретара за заштиту животне средине, тренутно на простору читаве Европе постоји око 17,6 одсто заштићених природних површина, при чему је једна трећина под шумама.– Србија има свега шест процената заштићених природних добара, а Београд само 1,7 одсто. Зато је неопходно да се повећа број заштићених зелених површина без обзира на то да ли је реч о парковима, шумама, парк-шумама или стаблима. Разлози су крајње прагматични јер имамо потребу да живимо чистије, здравије и да сачувамо зеленило у граду. Ово је и један од начина да се спрече злоупотребе зелених површина, а циљ нам је да у наредном периоду у Београду буде 2,5 одсто заштићених површина, уз амбицију да их буде чак пет процената – казао је Триван.Он је појаснио да се Миљаковачка шума налази у делу града који има много основа да буде заштићен како би се сачувала и спречила његова узурпација. Арборетум Шумарског факултета јесте својеврсна ботаничка башта јер у њој има више од 240 биљних врста и представља богатство главног града. Триван је истакао да за 2011. годину већ постоје студије заштите шуме Кошутњак, обреновачког Забрана, Звездарске шуме и станишта гљива на Ади Циганлији, које ће се такође наћи пред одборницима на неким наредним седницама. На данашњој седници измењена је и Одлука о заштитнику грађана, којом је промењено седиште заштитника грађана и сада је Косовској улици 17.

Извор[уреди]