Пређи на садржај

Београд: Вежбом до лакшег порођаја

Извор: Викиновости


20. март 2011.
Београд/ Србија

Психофизичка припрема трудница за порођај у здравственој станици у Миријеву организује се однедавно. Труднице из овог насеља раније су вежбале и припремале се за порођај у објекту Дома здравља „Звездара”, а ово им је постало доступно и у Миријеву, када је општина Звездара обезбедила десет струњача. Овај објекат, површине око 4.000 квадратних метара, изградио је и опремио град Београд. Отворена је 2009. године и са својих осам служби и 90 запослених обезбеђује здравствену заштиту за више од 70.000 становника Миријева. Објекат има приступну рампу и тоалет за особе са посебним потребама.– У огранку Дома здравља „Звездара” у Миријеву трудницама је на располагању веома леп простор, организован тако да све имају на једном месту. Једно до другог се налазе саветовалиште за труднице, соба за одмор, кабинет са ултразвуком, просторија за психофизичку припрему. Оне ту имају и своју чекаоницу и свој тоалет – каже докторка Зорица Милосављевић Пејовић, начелница служби у здравственој станици у Миријеву.Она наглашава да је у Миријеву потреба за психофизичком припремом трудница велика, будући да је то младо насеље, у ком има много трудница. Значај овакве припреме доказују и повратне информације које бабице добијају од породиља. – Дом здравља „Звездара” је међу првима увео психофизичку припрему трудница, коју овде обављају изузетне бабице. И у главном објекту дома здравља и у здравственој станици у Миријеву раде две бабице, а на едукацији су још две, како би припрема трудница могла да се обавља у две смене. И вежбе и припрема за порођај су веома корисне и ниједна трудница до сада није била разочарана што је ишла на психофизичку припрему. Код нас долазе и из других делова града – Младеновца, Уба и Панчева. Труднице долазе овамо и ако немају картон код нас, јер имамо одличну психофизичку припрему за порођај – каже доктока Зорица Милосављевић Пејовић.Са групом од десет трудница у Миријеву ради бабица Снежана Петровић. Пре него што је почела да двапут недељно долази у Миријево, психофизичку припрему трудница 19 година је водила у Дому здравља „Звездара”.– Код нас се ради класична, руска школа условљавања. Припреме трају два и по до три сата: после получасовне гимнастике причамо трудницама шта их чека од одласка у породилиште до свега што може да им се деси током порођаја. Наш задатак је да наведемо све фазе порођаја, то пропратимо типовима дисања и завршимо релаксацијом. Психофизичка припрема је сваки пут иста, да би се труднице условиле да на бол реагују дисањем. Оне вежбама дисања првим, другим и трећим типом заправо пролазе кроз све фазе порођаја и дисањем себи олакшавају порођај, а и бебу опскрбљују кисеоником – каже Снежана Петровић.Труднице на припрему од шестог месеца трудноће долазе једном недељно, па два пута, а у другој половини осмог и у деветом месецу трудноће три пута недељно. Снежана Петровић истиче да је овај посао испуњава, јер је пун позитивне енергије.– Дивно је радити са младим, зравим женама, пуним лепих ишчекивања. Овде се дружимо, а оне и много и науче. Једном месечно организујемо и дружење породиља и трудница, где прве преносе своја искуства, причају трудницама како су прошле на порођају, колико су им вежбе помогле и мало их саветују о дојењу. Задовољство ми је и што после порођаја од породиља добијем повратну информацију како су прошле на порођају – каже Снежана Петровић.Снежана Костов, бабица на едукацији за припреме, наглашава да и иначе воли рад са трудницама, а начином на који се оне у Миријеву припремају за порођај је презадовољна. Задовољство не крије ни Александра Ђорђевић и каже да су јој све жене које су ишле на вежбе препоручиле да прође целокупну припрему за порођај. Премда је чека други порођај, Милица Павловић такође иде на вежбе, а припрему препоручује као обавезан део трудноће.– На претходном порођају највише су ми помогле вежбе дисања. Сетила сам се свега што сам радила са бабицом и то доследно примењивала. И поред карличног положаја бебе била сам присебна и спремна за порођај, који би био веома тежак да није било сарадње са бабицом. Помогла ми је и гимнастика коју овде радимо, прво због кондиције, али и да се ослободим страха – каже Милица Павловић.

Извор

[уреди]