Београд: Азили услов за свеобухватну бригу о напуштеним животиња

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу

14. април 2010.
Београд/ Србија

Главна тема данашњих предавања и радионица у оквиру тродневног семинара у Кладову о добробити животиња, на којем учествују представници Сектора за зоохигијену Секретаријата за комуналне и стамбене послове, била је управљање азилима и прихватилиштима за напуштене животиње. Овај семинар одржава се под покровитељством Министарства пољопривреде САД, а наши и амерички стручњаци упоредили су стање у једној и другој држави и разменили искуства у овој области.

– Београд је почео да решава овај проблем, али много посла тек предстоји. Иако су амерички стручњаци били импресионирани Центром за стерилизацију са прихватилиштем у Раковици, ово је заправо први објекат у Београду изграђен по свим светским стандардима. На њему, ипак, нећемо остати јер је главном граду потребно још азила за напуштене животиње. Циљ је да се напуштене животиње уклоне са улица, здравствено прегледају, стерилишу, чипују и вакцинишу, а потом удоме или, у складу са проценом агресивности, врате на локацију одакле су узете. Оне животиње које показују знаке агресивности, наравно, никад више неће бити враћене на градске улице. Кад је реч о објекту у Овчи, који је најстарији у Београду, он се тренутно реновира, а служи искључиво као карантин јер је пракса да болесна или веома агресивна животиња не сме да буде у контакту са здравом популацијом – рекао је Владимир Терзин, помоћник градског секретара за комуналне и стамбене послове.

Клаудија Болдвин, доцент медицине азила, изнела је податке да у Ајови, која има три милиона становника, постоји један велики централни азил са стално запосленим људима, два мања капацитета до 1.200 животиња на годишњем нивоу, као и 35 званично регистрованих малих азила и петнаестак без лиценце за рад. Финансирају их град, локалне заједнице, али и бројни донатори и љубитељи животиња. У северном делу Америке на снази није такозвана „no kill” већ „no suffer” стратегија. Циљ је што веће удомљавање животиња, али у случајевима када је она стара, болесна од инфективних или неизлечивих болести или, пак, веома агресивна без могућности рехабилитације и ресоцијализације, примењује се еутаназија, што је утврђено законом.

Резултати радионице на ову тему показали су да одговорност за поправљање ситуације у вези са азилом за напуштене животиње морају безмало подједнако да понесу јавност, струка, инспекција и доносиоци прописа. Неопходни су и едукација, примена нових достигнућа, али и нови прописи и веће финансије. Сарадња са медијима и представницима власти такође је од пресудног значаја, како би прихватилишта добила своју пуну функцију – свеобухватну бригу о напуштеним животињама.

Извор[уреди]