Баваниште: Неуслован живот у ромском насељу

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу


Баваниште
Слика: Laslovarga.

27. фебруар 2015.
Баваниште/ Србија (Beta) - У селу Баваниште, код Ковина, живи око 800 Рома, у њиховом насељу нема водоводне мреже, поједине куће су без струје и нема домаћинства без корисника социјалне помоћи.

„Кућа ће да ми падне, кров ће да се сруши. Немам струју већ четири године, воде немам, идем по Београду са децом и просим“, тако свој живот описује Ружица Миловановић, мајка четворо деце и једна од становница ромског насеља у Баваниште.

У оквиру пројекта „Овде смо заједно - европска подршка за инклузију Рома“, у Ковину око годину дана функционише стручни мобилни тим, који чине координатор, здравствени медијатор, педагошки асистент, социјални радник и представник Националне службе за запошљавање.

Чланови мобилног тима Ромима помажу око прибављања личне документације, здравственог осигурања и социјалне помоћи, али и брину о њиховом школовању.

„Често обилазимо ове породице. Помажемо им када треба да изваде лична документа, када треба да остваре право на социјалну помоћ, бринемо ио томе да ли деца иду у школу“, казала је кординаторка тима Весна Новаков.

Она напомиње да је од 2012. године око 150 Рома са тог подручја добило лична документа и здравствене књижице. Према њемим речима, изазов је и спречавање ширења заразних болести, попут туберкулозе и шуге.

„Баваниште није прикључено на водоводну мрежу, па се вода захвата са бунара, или, како они кажу,`са мораве`“, казала је Новаков.

Мобилни тим помаже и у санацији куће једне ромске породице са 22 члана, међу којима је 18 деце. На кући од 30 квадрата се срушио кров, а нема ни прикључка за струју.

У Основној школи „Бора Радић“ у Баваниште има око 100 ромске деце, свих узраста, а са њима ради педагошки асистент Милена Буда.

„Циљ нам је да ђаци у што већем броју и што редовније похађају наставу. Проблем је у томе што родитељи одводе децу када раде у иностранству, па у том периоду она губе по 2-3 месеца од наставе. У суштини, највећи проблем је беспарица“, казала је Буда.

Здравствени медијатор Милена Јовановић брине о томе да ове породице имају адекватну здравствену негу, помаже им и око административних процедура које тешко савладавају, јер су већином неписмени.

„Помажемо им око издавања и овере здравствених књижица, лекарских упутстава и све компликованијих процедура. Ту смо и када деца треба да иду на систематски преглед. Породиље редовно обилазимо са патронажним сестрама“, казала је Јовановић.

Према речима социјалног радника Милчета Милутинова, у Баваниште нема куће без корисника социјалне помоћи.

„Трудимо се да све локалне службе раде максимално координисано и да брзо реагујемо и решавамо проблеме“, казао је Милутинов.

Представница Националне службе за запошљавање Добрила Бутеш тврди да она у тиму она има најмање удела, пошто, на жалост, у општини Ковин нема посла ни за кога, ту нема разлике између ромске и неромске популације.

„Ипак, трудимо се да их мотивишемо да траже посао, а не само да буду корисници социјалне помоћи. Организовали смо различите обуке. Трудимо се и да послодавце информишемо да знају све о повластицама које имају ако запосле Рома“, казала је Бутеш.

Иначе, у околини Србије постоји 20 локалних мобилних тимова за инклузију Рома, а сви имају заједнички циљ, да та популација има услове живота достојне човека.

Извор[уреди]

Bookmark-new.svg