АП: Ко год победи, овогодишњи избори у САД јединствени

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу


28. септембар 2012.
Атланта/ SAD (Beta) - Овогодишњи избори за председника САД биће јединствени без обзира ко победи, јер никада пре Американци нису поново гласали за председника чији рад лоше оцењују, као што је случај са Бараком Обамом, нити су икад изабрали новог ако се на њега гледа негативно као на републиканца Мита Ромнија.

Агенција Асошијетид прес оцењује да ће, осим ако се нешто драстично не промени до изборог дана, ови избори бити први на којима ће се десити једна од те две ствари. Победник ће бити или актуелни председник чији су мандат обележили спори економски раст, незапосленост већа од осам одсто и подршка испод 50 одсто, или изазивач који се као личност не допада већини бирача и који је у озбиљним несугласицама са сопственом партијом.

Анкете урадјене после националних страначких конвенција показују да Обама полако повећава предност на националном нивоу као и у неколико кључних савезних држава које могу одлучити исход избора.

Сама чињеница да у анкетама Ромни до сада није забележио јасно вођство као већина изазивача на претходним изборима, истиче проблеме републиканског кандидата у придобијању бирача који баш нису одушевљени актуелним председником.

Иако историја не може да предвиди победника председничких избора, она, наводи АП, може да помогне у разумевању стања актуелене председничке трке.

Неки републиканци указују на 1980. у нади да ће Ромни добити замах као Роналд Реган када је крајем надмашио председника Џимија Картера крајем октобра и убедљиво победио на изборима који су међу републиканцима добили скоро митски статус.

Али, осим тога што Ромни није Реган, нити је Обама Картер, постоје још многи разлози зашто 2012. није као 1980, оцењује АП.

Од почетка септембра до друге половине октобра, Картер је према анкетама био изједначен или је водио у односу на Регана, али је Реган био у предности већи део лета, а Картер готово целог пролећа није имао подршку изнад 41 одсто, што је знатно испод подршке коју ужуива Обама када се гледа његов рејтинг у директном окршају.

Многи републикаци су нервозни и због неубедљивог Ромнијеве конвенције, његових изјава о немирима на Блиском истоку, али и због објављивања видео снимка на којем је рекао да га се не тиче 47 одсто бирача који зависе од помоћи владе.

Ипак, републиканци попут сенатора Линдзија Грема из Јужне Каролине сматрају да је на „њима да изгубе“. „Ако Обама победи, он ће изнова испитисати политичку историју“.

Поредећи резултате Галупових истраживања с претходних избора - Обама је у септембру најлошије прошао од седам поново изабраних председнка од 1948. године, мада је бољи од тројице који нису поново изабрани - Картера, Џералда Форда и Џорџа Буша старијег.

Обама, међутим, има знатно бољи рејтинг кад је реч о наклоности бирача него што је рејтинг његовог рада у Белој кући.

Републикански сратег Тими Типел, који се бави изборима за гувернере и оба дома Конгреса, објаснио је да на такав однос утичу независни бирачи. „Њима се можда не свидја шта је урадио, али мисле да је добар момак и да напорно ради“, објаснио је.

Гласача који, с друге стране, имају негативно мишљење о Ромнију има више него оних који имају позитивно мишљење. То је великим делом утицало и на унутаррепубликанске расправе током избора за номинанацију када су га страначке колеге критиковале за разне ствари - од тога да је био „умерени“ републиканац док је био гувернер Масачусетса до његових пословних подухвата.

Један од саветника у штабу демократа, искусни стратег Пол Бегала, оценио је да су овогодишњи избори можда најсличнији изборима 2004. када је Џорџ Буш млађи помново изабран.

Бушов први мандат већи део године повољно је оцењивало око 50 одсто Американаца, имао је контролу над неизвесном трком и изабран је с најмањом разликом којом је до тада победио актуелни председник.

Извор[уреди]

Bookmark-new.svg