Izložba o muslimanskom nasleđu u Londonu
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
22. јануар 2010.
LONDON, 22. januara 2010. (Beta-AFP) - U Muzeju nauke u Londonu otvorena je izložba koja prikazuje doprinos mislimanskih istraživača razvoju nauke u domenima kao što su kartografija sveta i funkcionisanje Sunčevog sistema.
Interaktivna izložba pod nazivom "1001 izum: otkrivanje muslimanskog nasleđa u našem svetu" fokusirana je na period od 700. do 1700. godine, hiljadugodišnji period opisan kao epoha "izuzetnih naučnih i tehnoloških otkrića u Kini, Indiji, Persiji, Africi i arapskom svetu".
Muslimanski naučnici su dali značajan doprinos razvoju astronomije, matematike, arhitekture i medicine. Poznato je da su astronomi u opservatoriji u mestu Maraga u Iranu razvili nove modele istraživanja univerzuma koja su otvorila put Kopernikovoj teoriji iz 1543, kojom se objašnjava da se Zemlja okreće oko Sunca.
Abas ibn Firnas, naučnik iz 9. veka, izveo je jedan od prvih poznatih letova čoveka tako što je, uz pomoć krila sa drvenim podupiračima, skočio sa vrha jednog minareta velike džamije u Kordobi. Egipatski lekar Ibn al-Nafis važi za prvog čoveka koji je opisao kardiovaskularni sistem, 200 i više godina pre kompletnog opisa koji je uradio Vilijam Harvi 1628. godine. Izložba traje do 25. aprila.
Извор
[уреди]- „Izložba o muslimanskom nasleđu u Londonu” Новинска агенција Бета, 22. јануар 2010. (српски)