У Прешево дневно стигне 200 људи из Сирије и Авганистана

Извор: Викиновости


Седиште УНХЦР у Женеви
Слика: Jungpionier.

12. јун 2015.
Прешево-  (Beta) - Портпаролка УНХЦР Мирјана Миленковски изјавила је данас да је та организација од 5. јуна у Прешеву поделила 619 хигијенских и прехрамбених пакета избеглицама, већином из Сирије и Авганистана, а стигли су преко Македоније и у Србији изразили намеру да затраже азил.

Миленковски је за агенцију Бета изјавила да је, по извештајима које УНХЦР добија са лица места, последњих месеци у порасту број избеглица које у Србију преко Македоније стижу из ратом захваћених подручја на Блиском истоку и из Авганистана, као и да се Општину Прешево дневно јави 200 људи тражећи помоћ.

„Огроман је прилив људи за које је јасно да су избеглице, јер долазе из ратом захваћених подручја, а с обзиром на то каква је ситуација на Медитерану, очекујемо да се овај тренд настави. У Прешеву је организован интервентан ванредни прихват и помоћ за избеглице који организују Црвени крст и Општина, али не постоји званични прихват за тражиоце азила“, казала је Миленковски.

По подацима УНХЦР, пораст броја тражилаца азила са Блиског истока и из северно-афричких земаља бележи се од 2008. године, када је 77 људи затражило азил у Србији, док је 2014. године број поднетих захтева за азил порастао на укупно 16.490.

Досадашњи рекорд у броју тражилаца азила надмашен је већ у првих пет месеци 2015. године, до када су азил у Србији затражиле 22.182 особе, већином држављана Сирије и Авганистана, а међу тражиоцима азила има и држављана Ирака, Еритреје и Сомалије.

Претпоставља се да је далеко већи број оних који кроз Србију само пролазе на путу према некој од земаља Западне Европе где намеравају да траже азил.

„Људи који долазе у Србију, пре свега у општину Прешево која је на граници са Македонијом, изнемогли су, гладни и преморени, и потребни су им помоћ и основни смештај. То су људи из ратом захваћених земаља који долазе до Србије на разне начине, у великој мери и пешице, међу њима има много жена и деце, има и трудница“, казала је Миленковски.

Миленковски наводи да је за УНХЦР јасно да људи који беже из ратом захваћених подручја имају статус избеглица, а не илегалних миграната. „ По међународним стандардима и Закону (Србије) о азилу, када границе прелазе од људи који беже од рата и прогона у својим земљама, расне и верске нетрпељивости, то се не сматра илегалним преласком, јер они беже од рата“, казала је Миленковски, наводећи да се у последњих пет година колико траје грађански рат у Сирији, из те земље иселила половина популације.

Миленковски је навела да у Прешеву не постоји званични прихватни центар за избеглице и тражиоце азила, већ их упућују у центар за азил у Бањи Ковиљачи и у четири привремена центра за азил у Боговађи, Крњачи, Сјеници и Тутину, који су сви у надлежности републичког Комесаријата за избеглице и миграције.

Извор[уреди]