Промене навика могу да смање ризик од хипертензије

Извор: Викиновости



8. август 2009.

Женева / Швајцарска (Глас Америке) Светска здравствена организација каже да је висок крвни притисак проблем у целом свету. Према подацима те организације, та болест погађа 20 одсто светске популације, а повезана је и са већим ризиком од срчаног и можданог удара. Ипак, нова студија показује да појава хипертензије може бити контролисана или чак смањена - уз неке промене свакодневних навика.

Лекари кажу да је крвни притисак 120 са 80 нормалан. Али ако је ваш притисак константно 140 са 90 или виши, може вам бити дијагностикована хипертензија. Висок крвни притисак може да доведе до срчаних обољења, срчаног и можданог удара. Студије рађене у прошлости показале су да су жене мање склоне овом поремећају од мушкараца, али нова истраживања откривају да су и жене, у старијим годинама, изложене истом ризику као и мушкарци. Лекар Џон Форман ради на медицинском факултету Харвардског универзитета и у болници за жене „Бригам“. Он и његове колеге проучавали су ризик од добијања хипертензије код 83 хиљаде жена током 14 година.

„Покушали смо да утврдимо колико би жена могла да смањи ризик од хипертензије уколико промени начин живота“, каже Форман.

Ово звучи врло једноставно – вежбајте око 30 минута дневно, одржавајте нормалну телесну тежину једући здраве оброке са довољно воћа и поврћа и мање црвеног меса, пијте мање алкохола, не узимајте без рецепта таблете против болова и узимајте замену за фолну киселину, да бисте спречили анемију. Доктор Форман каже да је његова студија показала да жене - када се придржавају ових правила - смањују ризик од хипертензије за 80 одсто. То се свакако исплати.

„Појединци и друштво у целини имају моћ да, мењајући исхрану, промене и начин живота и самим тим стекну способност да смање ризик од добијања опасне болести.“

Истраживачи су закључили да промене навика помажу чак и онима који имају историју ове болести у породици. Одржавање нормалне телесне тежине, по њиховим речима, можда је и највећи изазов за већину људи. Студија је објављена у „Часопису америчког медицинског удружења“.

Извор[уреди]