Београд: Обнова Пионирског парка и дрвореда у Булевару краља Александра
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
21. јануар 2010.
Београд/ Србија
Ове године пред ЈКП „Зеленило – Београд” су два велика пројекта – обнова Пионирског парка и реконструкција Булевара краља Александра, где је предвиђена сеча деценијски старог дрвореда, најављује Радован Драшкић, генерални директор „Зеленила”.
– Планирамо да посечемо сва стабла у делу булевара од Вуковог споменика до Цветкове пијаце. То је шок за који морамо припремити суграђане и објаснити им зашто то чинимо. Постоји неколико разлога, а први је тај да је дрворед због старости најосетљивији у граду. Поједина стабла имају и по деведесет година. Други разлог је безбедност. Кад пада снег или дува ветар, стрепимо да нека грана или дрво не падне и повреди неког или уништи нечију имовину. Када се улица буде обнављала, сигурно ће се оштетити и корење, што ће додатно угрозити опстанак старог и угроженог дрвореда. До сада смо покушавали да му обновимо век, па смо сваке године до Вуковог споменика орезивали сва стабла до самог рачвања. Такав дрворед, међутим, нема ни естетску ни еколошку функцију. То бисмо морали да радимо и са горњим делом, али се практично не би ништа побољшало. Кад се већ све ради и раскопава цела улица, онда је то идеална прилика да посадимо нова стабла која ће у наредних пола века бити дрворед – каже Драшкић.
Садња нових стабала радиће се у сарадњи са Шумарским факултетом и Републичким шумарским институтом. Нови дрворед биће савременији него онај у улици Краља Милана или у Немањиној јер ће бити изграђен и систем за наводњавање. На тротоарима ће бити касете које ће спречавати да корење дотиче инсталације, а предвиђена је хоризонтална и вертикална заштита садница. Стручњаци са Шумарског факултета сматрају да је овај дрворед требало посећи и раније. Платани су нападнути патогеним гљивама које изазивају централну трулеж стабала, која онда представљају опасност за грађане и њихову имовину.
– Још се нисмо у потпуности определили шта ћемо посадити, али ће то највероватније бити неки средњи лишћари, чије крошње у свом свој пуном расту неће дотицати контактне мреже, зграде, семафоре и од којих ће станари мање страховати. План је да посечемо око 400 стабала, а да посадимо више од 500. Ништа се неће изгубити на квалитету, напротив. Можда ће бити негодовања Београђана, али на дуже стазе ипак мислим да ће то бити добитак за град и грађане – рекао је Драшкић.
Говорећи о обнови Пионирског парка, директор „Зеленила” подсетио је да је тај простор заштићен као споменик, а у њему постоје стабла која су природна добра.
– Пројекат је урадио Шумарски факултет, а ми ћемо га реализовати. Вредност инвестиције је око 100 милиона динара. Академски парк је такође предвиђен за санацију, већ су и средства издвојена. Он није обична зелена површина, већ је специфичан и под двоструком је заштитом, па сав посао мора бити усаглашен са Градским заводом за заштиту споменика и Републичким заводом за заштиту природе – казао је Радован Драшкић.