Пређи на садржај

Београд: Обележена годишњица НАТО бомбардовања топлане „Нови Београд”

Извор: Викиновости

2. април 2010.
Београд/ Србија

Јавно комунално предузеће „Београдске електране” данас је обележило једанаестогодишњицу НАТО бомбардовања топлане „Нови Београд”. Полагањем венаца на спомен-обележје, почаст Слободану Тришићу, трагично страдалом раднику „Београдских електрана”, одали су Горан Алексић, члан Градског већа у име Скупштине града Београда, Живан Обреновић, председник Скупштине општине Нови Београд, породица Тришић, Зоран Предић, генерални директор предузећа „Београдске електране”, Предраг Васић, бивши генерални директор у име тадашњег руководства компаније, као и запослени.

Генерални директор „Београдских електрана” Зоран Предић истакао је да верује да запослени у предузећу, Београђани, као и грађани Србије не могу и не желе да забораве жртве неразумног бомбардовања и разарања наше земље.

–И после 11 година од НАТО бомбардовања Србије и постројења „Београдских електрана”, дубоко верујем да је немогуће наћи један једини разуман одговор на питање због чега је тада погинуло више хиљада наших грађана и међу њима, на свом радном месту, колега Слободан Тришић. Такође, ничим се не може оправдати ни разарање цивилних постројења. Међу школама, болницама, споменицима културе, медијским кућама, манастирима и црквама, на мети разарања нашла су се и постројења „Београдских електрана”, која већ 45 година обезбеђују угодан живот грађанима престонице. Подсетићу вас да су на овом месту тада уништени највећи складишни капацитети за горива у Србији, као и други витални делови постројења топлане „Нови Београд”. Због тога грађани Београда последице овог неразумног чина осећају и данас, нагласио је Предић.

НАТО je 4. априла 1999. године у 4.26 часова бомбардовао цивилни објекат – топлану „Нови Београд”, када су разорени највећи складишни капацитети горива у Србији – резервоари „Београдских електрана”, црпна станица на Сави и део постројења. Знатно је оштећено претакалиште за гориво, бензинска пумпа и околни објекти. Материјална штета процењена је на око 800 милиона марака.

Извор

[уреди]