Пређи на садржај

Београд: Милан Кркобабић потписао уговоре о уступању 22 стана социјалним установама

Извор: Викиновости


15. септембар 2010.
Београд/ Србија

Заменик градоначелника Београда Милан Кркобабић потписао је данас у Старом двору уговор са Снежаном Стошковић, директорком Градског центра за социјални рад, о уступању 18 станова за привремено становање и Рајком Марином, в.д. директором Центра за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју, о уступању четири стана за „становање уз подршку”.

– Данашње потписивање уговора о преносу ових станова веома је битно за знатан број младих људи. Наиме, република нам је уступила на коришћење 22 стана намењена корисницима о којима до сада није била вођена посебна брига. То су деца која се налазе у установама социјалне заштите или хранитељским породицама. Када напуне 15 или 18 година и крену да се осамостаљују, а немају могућност да се врате у своје матичне породице или да на други начин буду збринути, тада о њима нема ко да брине. То сада радимо ми. Основно је да имају кров над главом и да о њима неко и даље води рачуна. То је оно што кључно и ново – рекао је Милан Кркобабић.

Градском центру за социјални рад уступљено је 18, а Центру за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју четири стана.

– Та четири стана даље ће бити прослеђена невладиној организацији АПИ (Асоцијација за промовисање инклузије Србије) за реализацију пројекта „Становање уз подршку”. Они у томе већ имају искуства, пионири су у овој области, и омогућавају тим особама, а поготово онима са инвалидитетом, да се комплетно социјализују и нађу своје место под сунцем. Они то већ успешно раде и до сада имају 22 корисника. Надам се да ће ова пракса бити настављена. Град има још 11 станова, пет у Камендину и шест на Чукарици, које ћемо на сличан начин распоредити и ставити у функцију – истакао је Милан Кркобабић.

У становима који су Градском центру за социјални рад уступљени за привремено становање живеће 77 корисника ове социјалне установе. У овим становима они ће, према градској одлуци o правима у социјалној заштити, моћи да живе две године односно док не почну самостално да зарађују за живот.

Извор

[уреди]