Puževi merilo zagađenosti vazduha
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
Rusija (Glas Amerike) Ponekad, prirodni senzori opasnih materija deluju mnogo bolje, a znatno su jeftiniji od veštačkih. U jednom postrojenju za preradu otpadnih voda u Rusiji, šest afričkih puževa pomaže u merenju nivoa zagađenosti vazduha. Ali neki kritičari kažu da to ipak ne doprinosi smanjenju zagađivanja.
Ovaj mekušac potiče iz subsaharske Afrike i jedan je od šest koji žive u postrojenju za preradu otpadnih voda Vodokanal, u predgrađu Sankt Peterburga. Čvrst sadržaj kanalizacije ovde se spaljuje i dim se diže u nebo, a puževi služe kao živi senzori opasnih materija.
"Kao sve kopnene životinje puževi udišu vazduh, pa u njihova pluća ulazi sve što se nalazi u vazduhu. Ako u vazduhu ima dioksina ući će im u pluća i puževi će uginuti. A ako uginu prirodnim putem, autopsijom možemo da ustanovimo koliko imaju u sebi dioksina", kaže Kamarin.
Za razliku od elektronskih senzora, kojima je za rad potrebna samo baterija, puževima je potrebna izvesna pažnja, kaže naučnik Nikolaj Kamarin, jedan od onih koji se brinu o puževima.
"Uglavnom jedu povrće - salatu, krastavce, jabuke, šargarepe… Povremeno im dajemo belance radi proteina, a dajemo im i kredu da bi dobili tvrđe ljušture", kaže Kamarin.
Organizam ovih puževa veoma je osetljiv na zagađivače. Ali, elektronski senzori su ipak potrebni. Pričvršćeni na njihove ljušture senzori registruju puls i disanje puževa. Rezultati se upoređuju sa kontrolnom grupom, koja udiše čist vazduh. Međutim, ekolozi izražavaju sumnju. Direktor ogranka Grinpisa u Sankt Peterburgu, Dimitri Artamov, kaže da treba uzeti u obzir i dugoročne efekte. "Opasnost od ovakvih postrojenja je u tome što se oslobođene supstance akumuliraju u telu. Od samo jednog slučaja niko ne umire, ali ako se ovaj vazduh udiše godinama, štetne materije mogu da izazovu rak. Ako su puževi kao mi i njima će biti potrebne godine za to pa će biti teško dokazati vezu između bolesti i oslobođenih zagađivača", kaže Artamov.
Dok dim nastavlja da kulja iz ovog postrojenja, puževima u njemu predstoji još mnogo godina rada.
Извор[uredi]
- „Puževi merilo zagađenosti vazduha” Glas Amerike, 5. mart 2011. (српски)