U Srbiji su deca do 13 godina najugroženija

Izvor: Викиновости
Idi na navigaciju Idi na pretragu



20. april 2009.

Beograd / Srbija (Beta) Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić izjavio je danas da su deca do 13 godina najugorženija kategorija stanovništva u Srbiji, "mnogo ugroženija nego stari" i da je to činjenica o kojoj treba voditi računa.

"Prema podacima UNICEF-a ima 150.000 dece koja se smatraju pothranjenom i još toliko dece koja se nalaze na granici siromaštva. To su alarmantni podaci", kazao je Ljajić u intervjuu agenciji Beta.

Dodao je da se i u kategoriji iznad 65 godina 10 odsto stanovništva, odnosno 125.000 ljudi, suočava sa posledicama siromaštva, pa su i penzioneri prioritet.

Komentarišući rebalans budžeta koji je Vlada Srbije predložila parlamentu, Ljajić je rekao da njegovo ministarstvo nije prošlo onako kako je očekivalo i nadalo se, ali je naveo da će socijalna davanja u tekućoj godini biti redovno isplaćivana, uključujući i zaostale naknade porodiljama prenete iz prošle godine.

"Još verujem da će socijalna davanja biti redovno isplaćivana. Mislili smo da rebalansom budžeta možemo da obezbedimo sredstva koja će nam garantovati isplatu za 12 meseci. Na žalost, zbog mera štednje i smanjenja sredstava za svako pojedinačno ministarstvo nismo uspeli ta sredstva da obezbedimo, ali smo dobili uveravanja da će svih 12 meseci biti pokriveno", kazao je Ljajić.

Prema njegovim rečima, za tri glavna socijalna davanja - naknade porodiljama, dečiji i roditeljski dodatak ministarstvo je kroz rebalans budžeta zatražilo 3,6 milijardi dinara, da bi bilo stoprocentno sigurno da će sve biti isplaćeno na vreme i u iznosu koji je planiran.

"Ta će sredstva biti obezbeđena, to moramo učiniti ili kroz preraspodelu ili iz tekućih budžetskih rezervi ili eventualno kroz novi rebelans budžeta", kazao je on i naglasio kako "nema pogađanja, nema dileme da sve ove kategorije moraju dobiti ono što im zakon garantuje".

Govoreći o rezultatima višemesečnog obilaska Srbije, Ljajić je naveo da su njegovi saradnici i on posetili 74 opštine i 13 regiona i da su identifikovali tri pripriteta u oblasti socijalne zaštite.

Prvi prioritet je potreba za otvaranjem dnevnih boravaka, kako za decu sa smetnjama u razvoju, tako i za stare.

Sledi uvođenje proširenih prava u oblast socijalne zaštite na nivou opština, kao što je pomoć u kući zbog činjenice da postoji veliki broj staračkih domaćinstava posebno u udaljenim seoskim područjima.

Ljajić je naveo da je tim ljudima potrebna pomoć i lokalne samouprave i države.

"Na žalost, treća stvar je potreba za otvaranjem narodnih kuhinja. Mi trenutno imamo 58 narodnih kuhinja u zemlji koje rade i za koje smo obezbedili namirnice negde do kraja juna. U naredna dva meseca otvorićemo još nekoliko novih narodnih kuhinja, a takođe ćemo pojačati kapacitete pošto na spiskovima lokalne samouprave imamo značajno veći broj korisnika od onog koji sada koristi usluge", kazao je Ljajić.

Dodao je da je to "kriza uzela danak i da imamo sve veći broj ljudi koji se nalaze u stanju socijalne potrebe".

Odgovarajući na pitanje može li se proceniti koliko će ljudi ostati bez posla zbog aktuelne ekonomske krize, Ljajić je upozorio na opasnost licitiranja i naveo da, prema operativnim podacima koji se intenzivnije prate od novembra prošle godine, u proseku tri hiljade ljudi mesečno dobije otkaz kao tehnološki višak.

"Nije tačna ona brojka od 10.000 ljudi koji mesečno gube posao. I ova od 3.000 je velika, ali ni iz daleka nije onolika kolika su predviđanja. Prema tome, jako je opasno sada licitirati, pogađati se i ja se ne usuđujem to da radim", ponovio je Ljajić.

Država mora pomoći nelikvidnoj privredi, naveo je on i dodao da se onima koji ostanu bez posla mora obezbediti socijalna pomoć, a potom prekvalifikacija i dokvalifikacija dok ponovo ne dobiju posao.

Ljajić je naglasio da su u Srbiji značajne regionalne razlike, da su opštine na jugu Srbije značajno siromašnije nego u ostatku zemlje i da je ekonomska kriza te opštine značajno više pogodila nego neke druge ekonomski razvojenije.

"Uočljiva je neuspešnost privatizacije u mnogim opštinama i na teritoriji pojedinih regiona, zatim loša infrastruktura. Postoje i drugi problemi kao što je preglomazna administracija koja je opet posledica čestih promena vlasti na lokalnom nivou, zatim nedovoljna razbijenost ruralnog područja", dodao je ministar Ljajić.

Kao poseban problem on je naveo veliki broj staračkih domaćinstava i dodao da u pojedinim opštinama oni čine 30 odsto stanovništva.

"Postoji realna opasnost od demografskog pražnjenja pojedinih rubnih opština i to je nešto o čemu Vlada mora voditi računa i uzeti u prioritete jer to je realna opasnost koja nam preti", dodao je on.

Ljajić, međutim, nije želeo da odgovori na pitanje ima li u Vladi Srbije razumevanja za nagomilane socijalne probleme, pošto se sve može pogrešno tumačiti.

"Ne vredi ni da kukam, ni da lamentiram, stanje je takvo kako jeste. Vrlo teško. Ja sam to rekao i nekima nije bilo pravo što sam govorio o trenutnom socijalno-materijalnom statušu našeg stavovništva i da se iz Beograda ne vidi kakvo je stanje u unutrašnjosti zemlje. Da se ne vidi kako je stanje u opštinama na jugu Srbije, da bez pomoći države te opštine ne mogu da funkcionišu", naveo je on.

Izvor[uredi]