SAD bi da zaobiđu Savet bezbednosti UN

Izvor: Викиновости
Idi na navigaciju Idi na pretragu

28. avgust 2013.
SAD/ Evropa (Beta-AP) - SAD i njeni saveznici koji najavljuju vojnu intervenciju u Siriji , traže način da zaobižu Savet bezbednosti UN, ali tako da imaju što širu međunarodnu podršku za taj čin, koji za cilj ima da kazni režim u Damasku zbog navodne upotrebe hemijskog oružja.

SAD, Britanija i Francuska su ovih dana jasno stavile do znanja da veruju u odgovornost režima Bašara el Asada za hemijski napad u predgrađu Damaska i da takvo ponašanje zahteva brz međunarodni odgovor što, prema oceni agencije Asošiejted pres (AP), sasvim izvesno zahteva delanje bez odobrenja Saveta gde Rusija i Kina redovno koriste veto da spreče svako mešanje u sirijski građanski rat.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun se zalaže za diplomatsko rešenje, ali Vašington, Pariz i London već nedelju dana govore kako čekanje na akciju svetske organizacije nije više opravdano.

Kako ukazuje AP, pozivajući se na analitičare, „kišobran“ za vojnu akciju mogli bi da budu NATO i doktrina „odgovornost za zaštitu“ prema kojoj medjunarodna zajednica ima obavezu da reaguje bilo gde u svetu kako bi sprečila zločine protiv čovečnosti .

Ta doktrina se sve više percepira kao nešto što je ispred načela poštovanja suvereniteta država, izjavio je Stiven Bidl, ekspert za američku vojnu i spoljnu politiku na Univerzitetu Džordž Vašington.

Kao jedan od modela, ukazuju analitičari, moglo bi da posluži NATO bombardovanje SR Jugoslavije zbog Kosova 1999. godine koje je, kako navodi Bi-Bi-Si (BBC), vrlo kontroverzno jer nije bilo eksplicitnog odobrenja Saveta bezbednosti, već su u rezolucijama Saveta iskorišćene odredbe o „merama za prinudno sprovođenje“.

„Veoma je poznato da kosovski rat nije bio zakonit“, rekao je AP-u Ken Polak, ekspert za bliskoistočna vojno-politička pitanja na Institutu Brukings. „A opet, vi nemate ljude koji naokolo viču da kosovski rat nije bio legalan. To je sve zato što su SAD napravile dobar posao u pripremanju argumentacije.“

Administracija predsednika SAD Baraka Obame iskazuje spremnost da brzo reaguje protiv vlade predsednika Sirije Bašara el Asada , pozivajući se u svojoj retorici i na direktnu ugroženost nacionalne bezbednosti.

Međutim, kako navodi AP, uvlačenje NATO nije gotova stvar, jer među članicama ima neodlučnosti, a dodatne prepreke brzoj akciji mogle bi da budu vrlo neodgovarajući trenutak za reagovanje što se Bele kuće tiče, kao i činjenica da inspektori UN za hemijsko oružje tek treba da izveste da li je Asadov režim zaista odgovoran za navodni napad.

Brzo delanje bi značilo vojnu intervenciju pre no što inspektori, koji su sada u Siriji, zvanično utvrde i saopšte da li se hemijski napad na civile u predgrađu Damaska uopšte dogodio.

Problematična je i vrlo snažna protivvazdušna odbrana Sirije, koja bi značajno mogla da oteža eventualne akcije iz vazduha čiji cilj, kako tvrdi Bela kuća, ne bi bilo obaranje Asada sa vlasti - što je bio slučaj sa Sadamom Huseinom u Iraku - već kažnjavanje njegovog režima zbog kršenje međunarodnih sporazuma o zabrani korišćenja hemijskog oružja.

Tako uska i precizna terminologija administracije SAD posledica je toga što Amerikanci nemaju naročitu želju da se zaglibe u još jedan bliskoistočni konflikt.

Dok Rusija nastavlja da se protivi bilo kakvoj vojnoj intervenciji u zemlji koja joj je saveznik, Siriji, zalaganja Vašingtona, Pariza i Londona dobila su podršku od Arapske lige kroz optužbu da je Asadov režim odgovoran za navodni hemijski napad i poziv Savetu bezbednosti da se usaglasi oko „mera odvraćanja“ onih koji su počinili taj „gnusni zločin“.

Sa druge strane, unutar članica NATO ima znakova neodlučnosti - visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton smatra da je dozvola Saveta bezbednosti „izuzetno važna“, sličan stav ima Italija, a Turska kao preduslov svog uključivanja u vojnu akciju postavlja prethodni neuspeh UN da Siriji uvedu sankcije zbog korišćenja hemijskog oružja.

Brzo pokretanje napada na Siriju moglo bi da dođe u vrlo neugodnom trenutku za Vašington, ocenjuje AP. Obama bi tako mogao da dođe u situaciju da vojnu intervenciju oglasi u govoru povodom 50. godišnjice smrti Martina Lutera Kinga - koji se borio za nenasilno rešavanje konflikata .

Nekoliko dana kasnije, Obama polazi na međunarodnu turneju i neće ga biti u Beloj kući gotovo cele nedelje, pri čemu prvo ide u Švedsku, zemlju koja već 200 godine proklamuje neutralnost, a zatim na samit zemalja G20 u Rusiju - koja je nekoliko puta ulagala veto u Savetu bezbednosti da spreči razne akcije protiv sirijskog režima.

Napad na Siriju u vreme samita bio bi veliko poniženje za Moskvu i zadao bi novi udarac ionako uzdrmanim odnosima Bele kuće i Kremlja.

„Predsednik se mora pripremiti za mnogo napetosti i neprijatnosti“, rekao je Nikolas Gvozdev, profesor nacionalne bezbednosti na američkom Koledžu za pomorsko ratovanje.

Najmanje loš trenutak otvorio bi se uspešnim glasanjem britanskog parlamenta o eventualnom učešću zemlje u akciji protiv Sirije, a to izjašnjavanje zakazano je za sutra, na zahtev premijera Dejvida Kamerona (David Cameron).

Međutim, jedan visoki zvaničnik Bele kuće, koji traži da mu se ime ne spominje, kaže da se Obama - kad jednom bude odlučio kako će postupati u vezi sa Sirijom - neće osvrtati na spoljne faktore i poklapanja sa drugim događajima.

Izvor[uredi]

Bookmark-new.svg