Lakota Indijanci proglasili otcepljenje od SAD

\| Mi nismo više građani Sjedinjenih Američkih Država i mogu nam se pridružiti svi oni koji žive na prostoru koji obuhvata našu zemlju u delovima pet država [SAD]
—lakotski predstavnik Rasel Mins

Vašington, Nebraska, Severna Dakota, Južna Dakota, Montana, Vajoming, Beograd -- 20, 21 i 22. decembra 2007. godine. -- Aktivisti Lakota Indijanaca su potpisali i dostavili dokument u kome izjavljuju da se povlače iz dogovora sa Sjedinjenim Američkim Državama, čime su formalno uspostavili nezavisnost zemlje.

"Mi nismo više građani Sjedinjenih Američkih Država i mogu nam se pridružiti svi oni koji žive na prostoru koji obuhvata našu zemlju u delovima pet država [SAD]. Ovo je u skladu sa zakonima Sjedinjenih Američkih Država, posebno s članom šest ustava. To je takođe u okvirima zakona i ugovorima prošlim na Bečkoj konvenciji, što je na snazi u SAD i međunarodnoj zajednici od 1980. godine. Mi smo legalno ušli u naša prava za slobodu i nezavisnost", rekao je norinarima na pres-konferenciji u sredu u Vašingtonu Rasel Mins, aktivista za prava Severnoameričkih Indijanaca.

Aktivisti su napisali formalno pismo Ministarstvu unutrašnjih poslova SAD, koje je ručno dostavila delegacija članova plemena, objavljujući svoje otcepljenje. Do sada SAD nisu izdale zvanično saopštenje u vezi s odlukom naroda Lakota.

"[Ugovori sa SAD] su bezvredne reči i bezvredan papir [i bili su] konstantno kršeni u cilju krađe naše kulture, naše zemlje i naše sposobnosti da održavamo svoj način života", rekli su aktivisti naroda Lakota.

Pod deklaracijom bi narod sastavljen od ljudi iz Nebraske, Severne Dakote, Montane, Južne Dakote i Vajominga stvorio i održavao svoje vozačke dozvole i pasoše. Prema izveštaju Frans presa svi stanodnici koji sada žive unutar granica Lakote moći će da nastave da ne plaćaju poreze sve dok se ne odreknu državljanstva SAD.

Pokušaj da se ostvari nezavisnost počeo je 1974. godine kad su predstavnici naroda Lakota napisali svoju Deklaraciju nezavisnosti, koja je urađena po uzoru na Deklaraciju nezavisnosti SAD iz 1776. godine.

Mnogi ugovori koje je narod Lakota potpisao sa SAD stari su preko 150 godina.

"Imamo 33 ugovora sa Sjedinjenim Američkim Državama koji nisu živi. Oni su nastavili da nam uzimaju našu zemlju, našu vodu, našu decu", rekla je Filis Jang, koja je bila jedna od osoba koji je pomogao organizaciju konferencije 1977. godine u Ženevi o pravima domorodačkih naroda. Ona je danas vođa grupe Žene svih crvenih nacija.

Ostali članovi delegacije Lakotnjana su bili Djuan Martin Stariji i Geri Roulend. Djuan Martin Stariji je grupe "Društvo jakog srca" (eng. Strong Heart Society). Gari Ronjlend je lider grupe "Jahači velikog stopala" ({eng. Big Foot Riders).

Minsova grupa je iz Porkupina, iz Južne Dakote, u inijanskom rezervatu Pajn Ridž. Minsova grupa nije agencija ili deo nijednog lakotanskog plemena, iako se on neuspešno kandidovao za predsednika plemena Oglala Sijuksi 2006. godine.