Kenedi: Nasleđe ideala, ali ograničena dostignuća
Slika: NASA.
19. novembar 2013.
SAD - (Beta) - Džon Kenedi ostavio je političko nasleđe nade i ideala koje je i danas živo, ali istoričari ukazuju da iza zavodljive moći ličnosti, njegova dostignuća kao predsednika ostaju ograničena i nedovršena. Amerika ove sedmice obeležava 50 godina od ubistva koje je izazvalo šok širom sveta da se ljudi i danas sećaju šta su radili u tom trenutku. JFK ubijen 22. novembra 1963. godine u Dalasu u svojoj 46. godini.
Pola veka kasnije, slika koju je ostavio taj mladi predsednik pun života, politička i kulturna ikona doba kada je svet izlazio iz mračnog posleratnog perioda, ponovo se proučava.
Izborom 1960. godine za predsednika SAD, JFK se nametnuo kao najavljivač promena i za bejbi bum generaciju koju je inspirisao, njegov period u Beloj kući predstavlja doba nade koje je iznenada prekinuto.
Kenedi nije postao star i sed već je ostao simbol večne mladosti. Atletskog izgleda i zavodljivog osmeha, za mnoge ostaje heroj Drugog svetskog rata, otac i ženskaroš ali i lider koji je za dlaku izbegao nuklearni rat tokom Kubanske krize.
Gotovo svi američki predsednici posle JFKa su u jednom trenutku svog predsedovanja pomenuli njegovo nasleđe, ističući njegove retoričke sposobnosti, ali i sposobnost zavođenja. Teorije zavere o njegovom ubistvu, otkrića njegovih ljubavnih avantura ili njegovog krhkog zdravlja, doprineli su stvaranju legende o njemu.
Prema Leonardu Štajnhornu, stručnjaku za Kenedijevo političko nasleđe, JFK je bio prvi predsednik koji je shvatio, a potom iskoristio moć televizije.
Slika: Robert Knudsen.
„Kenedi je i danas primer harizme, naočitosti ili sposobnosti rukovođenja što očekujemo od naših predsednika“, kaže Štajnhorn.
Ostali istoričari na period vladavine 35. predsednika SAD gledaju malo kritičnije i odvajaju njegove stvarne rezultate od zavodljive slike koju je nastojao da pruži.
Džefri Engel, profesor iz Dalasa, smatra da je „minimalan uticaj Džona Kenedija na sadašnje generacije“. „Pomalo je tragično to reći, ali njegovo nasleđenje je nasleđe nedovršenog predsedništva“, kaže on.
Dakle, ako se može reći da je Kenedi dao ton ključnim pitanjima iz 60-ih godina kao što su socijalne reforme, onda je upravo njegov naslednik Lindon Džonson sproveo te reforme.
Stručnjaci raspravljaju o tome da li bi JFK bio toliko politički vešt kao Džonson da sprovede taj plan ili bi išao dalje u oblastima građanskih prava i zdravstvenog osiguranja.
„Oni koji proučavaju njegov rad tokom predsedničkog mandata, konstatuju da je imao ogroman talenat i da je predstavljao ogromnu nadu za Amerikance, ali da su njegovi stvarni uspesi po pitanju zakona i diplomatije krajnje ograničeni“, kaže profesor Engel.
Ironija istorije je da će Barak Obama, prvi crni predsednik SAD čiji je slogan u predizbornoj kampanji bio „Da, mi možemo“, imati čast da obeleži 50. godišnjicu ubistva Kenedija u napetom trenutku tokom sopstvenog mandata.
Obama je 2008. pozvao na nadu i idealizam Kenedija na ceremoniji kojoj je prisustvovao i Kenedijev brat Edvard Kenedi.
„Bilo je vreme kada se jedan drugi mladi kandidat predstavio kao predstavnik i postavio izazov Americi da pređe novu granicu“, rekao je tada Ted Kenedi. „Isto je sa Barakom Obamom. On je tračak nade u našem vremenu kojem je ona očajnički potrebna“.
Međutim, zasada, Barak Obama suočio se sa podelama u Vašingtonu i sa problemom da politička obećanja sprovede u delo.
Izvor[uredi]
- „Kenedi: Nasledje ideala, ali ograničena dostignuća” Novinska agencija Beta, 19. новембар 2013. (srpski)
