Istražimo Srbiju: Prirodne lepote naše zemlje
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
U vremenu kada ceo svet oseća posledice ekonomske krize i kada su prihodi od turizma najmanji u poslednjih 10 godina, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja beleži rast stranih turista. Samo u prvoj polovini ove godine našu zemlju posetilo je oko 400.000 turista što je porast od 7% u odnosu na lane. Posetiocima je i dalje najinteresantnija prestonica ali i Đavolja varoš, srpska rezerva za Čudo prirode. Pored Beograda, stranci najčešće posećuju Novi Sad, Kopaonik, Zlatibor, svetske poznate Egzit i Dragačevski sabor trubača. Turistički potencijali Srbije ogledaju se u njenim neiskorišćenim prirodnim lepotama. Idući od zapada ka istoku i od severa ka jugu, naišli smo na mnogobrojne predele koji bi svakog zaljubljenika u prirodu očarali.
Istočna Srbija, za mnoge još uvek, velika nepoznanica, krije brojne prirodne retkosti, zanimljivosti i lepote. Od svima poznatih Resavske i Zlotske pećine preko Srebrnog jezera i Đerdapa, do ostataka vulkanskog rada iz davne prošlosti, mnogi delovi su ostali nedostižni za većinu. U gustom šumskom prostranstvu na istočnim padinama Velikog Grebena izvire reka Vratna. Ova desna pritoka Dunava, ne duža od 25 kilometara, ne bila tako bitna da ne krije neku svojstvenu lepotu. U blizini manastira Vratna, koji potiče iz XIV veka, nad tokom reke stvorena su tri kamena mosta – Velika, Mala i Suva prerast. Ovi mostovi nastali su obrušavanjem pećinskih tavanica u odmakloj fazi razvoja podzemnog kraškog reljefa. Sa 34 metra, Mala prerast je najviši ovakav oblik u celoj Evropi. Naročitu draž daje pešačenje kroz šumu, uzanim stazama, do samog vrha brda u čijem podnožju se pruža predivan pogled na skriveno blago istočne Srbije. Čist vazduh planinska voda, kao i jedna od najbrojnijih populacija jelena lopatara na našem kontinentu, radoznalih ali plašljivih, daju Vratni opravdan epitet prirodnog čuda.
Na oko 140 kilometara južno od našeg glavnog grada, između Ovčara i Kablara, na pola puta od Požege do Čačka, reka Zapadna Morava usekla je svoju klisuru. Padine ovih planina krasi redak kulturno-istorijski mozaik. Deset manastira i tri crkve, formiraju Srpsku Svetu goru Ovčara i Kablara. Sve svetinje potiču iz XIV veka, a najznačajniji među njima – Blagoveštenje, Sretenje, Sveta Trojica i Nikolje, uživaju zaštitu kao spomenici od izuzetnog značaja, dok se u vidu kurioziteta izdvaja crkva-pećina Kađenica. Za vreme najezde Turaka ovdašnji manastiri bili su skriveno utočište za mnoge kaluđere i proterano stanovništvo, čime se istorijski značaj uvećava. Posebnost ovoj oblasti daje i Ovčar banja, kao rekreaciono-lečilišno središte za reumatske probleme i usputna stanica za sve poklonike religijskog turizma, kojima sa punim pravom, manastiri Ovčara i Kablara moraju biti obavezna destinacija.
U nepreglednoj ravnici severa Srbije, samo par kilometara od Subotice, na obodu Bačke peščare smestilo se Palićko jezero. Kao ostatak nekadašnjeg Panonskog mora, nastalo je radom vetra. Malih je razmera sa površinom od samo 5 km2, ali njegov značaja je, ipak veoma veliki. Još u XVIII veku znalo se za lekovita svojstva, turistički potencijal i prirodne lepote koje okružuju Palić. Danas, je on omiljeno izletište, kupalište i lečelište svih Subotičana, ali i mnogih drugih koji ga posete. Floru čine brojne vrste čempresa, trstici i veoma retke vrste orhideja, a fauna je izuzetno raznovrsna – 20 vrsta riba i oko 210 vrsta ptica. Zoološki vrt, authtone i retke biljne vrste i bogata fauna jezera, zaokružuju jednu potpunu turističku celinu ovog dela Srbije i Vojvodine.
Pomalo zaboravljeni deo naše zemlje, Metohijsku kotlinu, između obronaka Drenice i Crnoljeve, krasi reka Miruša. U uskom kanjonu dužine oko dva kilometra formiralo se čak 15 malih jezera koje spajaju i razdvajaju brojni slapovi, brzaci i vodopadi. Najviši od njih, dostiže 21 metar, a sve ukupno oni savlađuju 250 metara uzanog kanjona. Neverovatna sličnost i specifičnost navela je mnoge da vodopade Miruše poistovete sa Plitvičkim jezerima i proglase ih za Metohijske plitvice. Iako, ni približno popularni i poznati, kao rođak sa Velebita, Mirušine vodopade krasi ogroman turistički potencijal – čak deset pećina, brojni površinski kraški oblici reljefa i raznovrsna flora i fauna. U jednoj od pećina, Maloj crkvi, skriveni su ostaci srednjevekovnih fresaka. Oni su svakako, još jedan biser Srbije, koji čeka da svoju jedinstvenu lepotu pokaže istinskim zaljubljenicima u prirodu.
Na jugozapadu naše zemlje, između Zlatara, Javora, Čemernice i Murtenice, smestio se živopisan kanjon reke Uvac. Ovaj spomenik prirode je pod zaštitom države i predstavlja polituristički potencijal Starog Vlaha. U krečnjaku novovaroške i sjeničke opštine Uvac je usekao retko viđeni kanjon, sa velikim meandrima i čak tri akumulacije – Zlatarsko, Radoinjsko i Uvačko jezero. Njihovu prozirnu i čistu vodu nastanjuje čak 10 vrsta riba, poput šarana, pastrmki, mladice i drugih. Raj za kampere, ljubitelje prirode i adrenalina, Uvac obiluje šumovitim predelima, uskim puteljcima i predivnim vidikovcem. Posebnu draž čini pećinski sistem Uvačke i Ledene pećine dužine od oko 6190 metara, što je jedan od najdužih podzemnih kraških oblika u Srbiji. Obilazak ovih lepota moguć je samo uz pratnju vodiča, a dolazi njih se pomoću čamca, što doživljaj čini potpunim. Ovde nije kraj potencijalima Uvačkog kanjona – do 1990. godine simbolu ovog rezervata, beloglavom supu, pretilo je neminovno istrebljenje. Ipak, zahvaljujući zalaganju prirodnjaka, njegova populacija je obnovljena i danas je jedna od najbrojnijih u Evropi. Sve ovo nije dovoljno da bi se predstavila takva lepota, a doživljaj uživo, sigurno ništa ne može zameniti...
