Pređi na sadržaj

EK se zalaže za deblokadu trgovinskog sporazuma sa Srbijom

Izvor: Викиновости



14. oktobar 2009.

Brisel / Evropska unija (Glas Amerike) Sutrašnje objavljivanje godišnjeg izveštaja Evropske komisije o progresu država Zapadnog Balkana prema stabilnodsti i evropskim integracijama, bar kada je reč o BiH, nikoga ne dovodi u nedoumicu - iako jeste načinjen zadovoljavajući napredak u trgovinskom delu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, politička klima je sve lošija, što je i ključni razlog zaostajanja u približavanju evropskim institucijama. Kada je reč o Srbiji, Komisija je uverena da je došlo vreme da se deblokira Privremeni trgovinski sporazum i bez Mladića i Hadžića u Hagu. Razlog za to se nalazi, kako se navodi, u dokazanoj opredeljenosti vlasti u Beogradu evropskim integracijama, kao i u njihovom pojačanom angažmanu kako bi preostali haški begunci bili izvedeni pred lice pravde.

Za BiH, ukoliko želi da se uskoro pridruži kandidatima za evropsko članstvo, neizbežan korak su ustavne reforme, kaže se, pored ostalog, u redovonom godišnjem izveštaju! Evropske komisije koji daje presek progresa kakav je načinjen u provođenju reformi i kretanju prema evropskim integracijama. Iako se priznaje da je zadovoljavajući način na koji se primjenjuje trgovinski deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, upozorava se da su za ozbiljno shatanje moguće aplikacije Sarajeva za punopravno članstvo, neophodne ustavne promene koje će omogućhiti efikasno funkcionisanje državnih institucija, što sada nije slučaj.

Ključna blokada progresu prepoznata je u sve goroj političkoj klimi, stalnim političkim sukobima na relaciji federacija - RS, zapaljivoj retorici koja ne napušta svakodnevni politčki život. Zemlja, pored ostalog, mora ispuniti postavljene uslove i ciljeve kako bi se zatvorio Ured Visokog predstavnika, jer, ukazuju evropski zvaničnici, protektoratu nije mesto u evropskom članstvu.

Kada je reč o Srbiji, Komisija snažno poziva Veće da konačno deblokira Privremeni trgovinski sporazum. Razlog za to se nalazi u činjenici da je zvanični Beograd dokazao opredeljenost evropskim integracijama i dodatno pospešio saradnju sa Hagom, iako Mladić i Hadžić još uvek nisu na optuženičkoj klupi. Prepoznat je i napor države da primeni ambiciozan plan evropskih integracija, što bi, nakon deblokade Sporazuma, a uz dokazano sposobnu državnu upravu, rezultiralo brzim napretkom prema Briselu.

Upozorava se i da Srbija treba da da pokaže konstruktivniji stav prema Kosovu, prvenstveno evropskoj civilnoj misiji i, posebno, njenom punom funkcionisanju na severu Kosova. Konstruktivnost Beograda bi dobro došla i kada je reč o učešću Kosova u regionalnim trgovinskim tokovima, poručiće se, popred ostalog, sutra iz Brisela.

A uz ovo, danas se oglasio i evropski sud auditora, vrhovno telo finansijske kontrole poslovanja evropskih institucija, i to specijalnim izvještajem o aktivnostima Evropske kolmisije na Zapadnom Balkanu na polju unutrašnjih poslova i pravde. Njihov stav je - Komisija ne sme odustati od započetih projekata na terenu, posebno onih koji vode sigurnijim granicama i efikasnijem sudstvu. Evo šta je poručio član tog tela, Marten Engvirda:

"Dva su ključna pitanja: Prvo, da granice budu sigurnije, jer unutar bivše Jugoslavije postoji oko 5 hiljada km granica između sedam država. Naravno, zbog uspješnije borbe protiv trgovine drogom i ljudima je važno da su granice sigurne. Druga stvar su sudovi - provođenje zakona, da kriminalci koje uhapsi policija zaista i budu privedeni pravdi, zato je gradnja snažnijeg sudskog sistema jedan od ključnih prioriteta".

Izvor

[uredi]