Danas 40 godina od prvog čovekovog spuštanja na mesec
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
NASA/ SAD (Blic/Beta) Danas se obeležava 40 godina od istorijskog, prvog ljudskog spuštanja na Mesec, američkih astronauta misije Apolo 11, jednog od najznačajnijih događaja 20. veka.
Nil Armstrong i Baz Oldrin kročili su na mesec 20. jula 1969. godine, a u posadi Apola 11 bio je i Majkl Kolins. Povodom obeležavanja 40-godišnjice američki predsednik Barak Obama primiće posadu Apola 11.
Podvig sletanja prvih ljudi na Mesec u istoriju je ušao televizijskim prenosom tokom kojeg je astronaut Nil Armstrong, kročivši na tlo Zemljinog satelita rekao:
„"Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo."“Razvijanje američke zastave na do tada "neosvojenom tlu" pratilo je oko 600 miliona ljudi.
Baz Oldrin je povodom današnjeg obeležavanja događaja rekao da bi NASA sebi u budućnosti trebalo da postavi veće ciljeve poput Marsa, objasnivši da je površina Meseca potpuno pusta i beživotna. "Mars je daleko više pogodan za zemaljska bića i daleko pogodniji za naseljavanje od Meseca", rekao je Oldrin. Kolins, koji je kružio u Mesečevoj orbiti dok su Armstrong i Oldrin šetali po Mesecu, ocenio je da je Mars mnogo zanimljiviji od Meseca.
"Ponekad mislim da sam bio na pogrešnom mestu. Kao dete, više sam voleo Mars, a tako je i sada", kazao je Kolins. "Plašim se da nas sadašnje isticanje značaja povratka na Mesec ne navede u tehnološki ćorsokak, čime bi, bespotrebno, na više decenija bilo odloženo istraživanje Marsa, mnogo korisnijeg odredišta", rekao je on.
Od trenutka sletanja na mesec u Americi traju i osporavanja ovog događaja. Bart Sajbrel, koga mnogi nazivaju "kraljem teorija zavere", autor je više dokumentarnih filmova u kojima je pokušavao da dokaže da se podvig u stvari i nije dogodio. "Snimci koje imamo pokazuju da lažiraju da su na pola puta do Meseca. To pokazuje da nisu mogli da stignu ni do pola puta. Svi su imali istu opremu. Ako moj Folksvagen ne može da juri 500 milja na čas, a ne može ni jedan, to znači da ni oni nisu mogli da napuste orbitu Zemlje", tvrdi Sajbrel.
Prvi čovek američkog Nacionalnog muzeja vazduhoplovstva i astronautike Rodžer Lonius odbacuje takve tvrdnje. "Mi smo zaista stigli na Mesec. Bili smo zaglavljeni u Hladnom ratu sa Sovjetskim Savezom, koji je imao svoj svemirski program i to vrlo dobar. Da smo varali, imali su tehničke mogućnosti da to otkriju i razloge da nas razotkriju. Pa, ipak, nisu rekli ni reč. Čak su nam i čestitali na uspehu", objašnjava Lonius.
Spoljašnja veza[uredi]
Izvori[uredi]
- Бета „Danas 40 godina od prvog spuštanja na Mesec (video)” Blic, 20. јул 2009. (srpski)
