Veliki broj birača u Sjedinjenim Državama već se odlučilo za koga će da glasa

Izvor: Викиновости
Idi na navigaciju Idi na pretragu


21. jun 2008.

Barak Obama, kandidat za predsednika Sjedinjenih Američkih Država u 2008.

Vašington/ SAD Prema najnovijim anketama javnog mnjenja demokratski predsednički pretendent Barak Obama vodi u popularnosti ispred verovatnog republikanskog kandidata Džona Mekejna. Najnovija ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da Obama vodi sa dva do šest procenta ispred senatora Mekejna, svega četiri meseca uoči američkih predsedničkih izbora 6. novembra.

Demokrate su optimisti u pogledu osvajanja Bele kuće nakon osam godine adminstracije republikanskog predsednika Džordža Buša. Mnogi republikanci su prijatno iznenađeni da je trka toliko tesna, s obzirom na opšte nezadovoljstvo stanjem ekonomije, ratom u Iraku i administracijom predsednika Buša. Prema rečima izbornog eksperta Kleja Ričardsa, sa Univerziteta Kvinipek, veliki broj američkih birača već se odlučilo za koga će da glasa.

«Između 75 i 80 odsto glasača kažu da su već doneli odluku. Izborna trka bi stoga mogla da se svede na oko 20 do 25 odsto glasača, dok su svi ostali već opredeljen.»

Prema anketi sprovedenoj u tri izborno presudne države, Ohaju, Pensilvaniji i Floridi, zabrinutost zbog ekonomije navodi većinu glasača iz radničkih redova da se opredele za Obamu. Tokom preliminarnih, stranačkih izbora, Obama je imao teškoće u pridobijanju radničkih glasova, ali stručnjaci kažu da je taj problem po svemu sudeći prevazišao. Džon Mekejn ima nevolja jer pokušava da nasledi nepopularnog republikanskog predsednika, u vreme kad je većina Amerikanaca zabrinuta zbog usporene ekonomije i naglog skoka cena nafte i smatra da se zemlja kreće u pogrešnom pravcu. Izborni istraživač sa univerziteta Kuinipiek, Piter Braun, kaže da se većina Amerikanaca slaže da je rat u Iraku preskup, ali da su podeljeni po pitanju šta dalje učiniti u Iraku.

Vikicitati „Kada pitamo birače šta bi želeli da se sada učini i ponudimo im da biraju između Mekejnovog stava da ne bi trebalo određivati rok za američko vojno povlačenje, i Obaminog predloga da se odredi čvrst rok - birači se podeljeni otprilike pola-pola.“
({{{2}}})

Senator Mekejn ističe svoje vojne zasluge kao i dugodišnje iskustvo u Kongresu, i govori o Obaminom neiskustvu na planu spoljne politike i nacionalne bezbednosti. Politikolog Tomas Man iz Brukings instituta, ovde u Vašingtonu, kaže da neki birači ne veruju da je Obama kvalifikovan za funkciju glavnokomandujućeg američkih odbrambenih snaga.

Vikicitati „On tek treba da dokaže ljudima da mogu da imaju poverenje u njega po pitanju nacionalne bezbednosti.“
({{{2}}})

Demokrate tvrde da bi, zato što je Mekejn pružao podršku Bušovoj politici prema Iraku, glasati za njega značilo glasati za treći Bušov mandat. No drugi ističu da MekKejn već dugo uživa ugled nezavisnog republikanca i da će i ovog puta uspeti da se distancira od Buša. Međutim, Mekejn je suočen mlakom podrškom pripadnika konzervativnijeg krila Republikanske stranke zbog toga što je u prošlosti često kritikovao svoju stranku i predsednika Buša.


Izvor[uredi]