Beograd: Usvojena Strategija razvoja Beograda
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
Skupština grada Beograda na današnjoj sednici usvojila je Strategiju razvoja Beograda. Ovaj strateški dokument Urbanistički zavod Beograda i Palgo centar izradili su zajedno sa Komisijom za izradu strategije, koju je obrazovao gradonačelnik Beograda, a u skladu s njom biće planirana i razvijana budućnost grada i uspostavljen sistem odgovornosti aktera za realizaciju prioriteta do 2016. godine. Strategija je dostavljena na razmatranje svim gradskim opštinama, čije su sugestije uvršćene.– Ukoliko Beograd želi da bude metropola, mora da ima ovakav dokument, u kom se jasno određuju planski prioriteti za njegov razvoj. Prioriteti su obrađeni u okviru ekonomskog i socijalnog razvoja, održive prirodne i životne sredine, urbanog razvoja, razvoja saobraćajne i tehničke infrastrukture i energetske održivosti grada, kao sve značajnijeg pitanja, i institucionalnog razvoja – rekao je pomoćnik gradonačelnika Dejan Vasović, koji je i predsedavao Komisiji za izradu strategije.Prema njegovim rečima, strukutra gradske privrede u narednom periodu mora da budeizmenjena, a u ovoj strategiji po prvi put su jasno naznačene kreativne industrije i značaj istraživačkih, naučnih i razvojnih industrija,to jestprimena novih znanja i tehnologija. Beograd pre svega mora da se orijentiše na industriju usluga i komunikacija, kako transporta tako i elektronskih komunikacija, a kao univerzitetski centar mora da razvija i naučna i primenjena naučna istraživanja,naučne inkubatore, kako bi novija znanja mogao da prilagodi i primeni u privredi. U strategiji su obrađeni i značajni resursi koje Beograd ima za poljoprivrednu i energetsku proizvodnju.– Beograd značajnu pažnju mora da posveti socijalnom razvoju i da poveća postojeći nivo socijalne infrastrukture,prvenstveno izgradnjom vrtića i škola, ali i razvojem sistema za korišćenje tih objekata. U okviru socijalnog razvoja moramo da vodimo računa i o svim našim sugrađanima kojima je potrebna pomoć za prevazilaženje ovih teških vremena tranzicije. Moramo doprineti i stvaranju uslova za ravnomeran razvoj, što znači novu obuku i doškolovavanje, čime ćemo omogućiti ponovno zapošljavanje onih koji nisu imali sreće u tranziciji – rekao je Dejan Vasović.On je istakao da čitav razvoj mora da vodi i jasnom unapređenju prirodne i životne sredine, jer razvoj bez ovog segmenta nije održiv, kao i da grad mora da smanji zagađenje životne sredine i emisiju ugljen-diosksida, čemu strategija posvećuje posebnu pažnju. Beograd ima posebnu sreću da je smešten na dve velike reke i ima velike zelene površine, čak i u samom gradskom centru, a te prirodne resurse mora da zaštiti. Svi zagađivači moraju da budu identifikovani i zagađenje mora da se svede na najmanju moguću meru. U skladu sa očuvanjem i unapređenjem životne sredine mora da bude i razvoj novih industrija.– Što se tiče urbanog razvojnog identiteta, Beograd mora jasno da identifikuje šta ga čini značajnom metropolom u ovom delu Evrope i te prednosti mora da razvija. Mi smo već organizovali više međunarodnih arhitektonskih konkursa, što ćemo raditi i u budućnosti, a organizovaćemo i domaće konkurse, kako bismo što više povećali kvalitet građene sredine. S druge strane, predstoji nam ozbiljna rekonstrukcija stambenih, poslovnih i privrednih objekata, što zbog promena tipa poslovanja, što zbog neophodne energetske rekonstrukcije i njihovog održavanja. Više od 80 odsto stambenih objekata u Beogradu su u trećoj četvrtini svog eksploatacionog veka, pa je neophodno da se oni unaprede i rekonstruišu, čime će se omogućiti njihovo korišćenje u narednih 20 i više godina – rekao je Vasović.On je podsetio da grad dosta ulaže u saobraćajnu infrastrukturu, a izgradnjom dva mosta preko Save i Dunava i obilaznice oko Beograda doprineće razvoju drumskog saobraćaja. Predstoji i unapređenje postojeće železničke infrasturukture i saobraćaja kao ekološki prihvatljivijeg i po kapacitetima daleko značajnijeg u odnosu na prevoz autobusima i trolejbusima. U strategiji su predstavljeni i planovi grada za razvoj šinskog saobraćaja,to jestnezavisnog gradskog metroa.– Beograd ima kapacitet i za razvoj vodnog saobraćaja, koji bi mogao da bude značajan budući da se nalazi na dve reke. U skladu s tim je i orijentacija grada da uredi priobalje i stvori mogućnosti za unapređenje vodnog saobraćaja – rekao je Vasović.
Izvor[uredi]
- „Београд: Усвојена Стратегија развоја Београда” Град Београд, 13. јун 2011. (srpski)