Beograd: Sutra se obeležava gradska slava Spasovdan
Grad Beograd i Beograđani obeležiće sutra slavu Beograda Vaznesenje gospodnje – Spasovdan. Obeležavanje Spasovdana počeće u devet časova liturgijom u Vaznesenjskoj crkvi, koju će služiti srpski patrijarh Irinej. Ispred crkve će se od 11 sati formirati litija, koja će u 11.30 časova poći ulicama grada, rečeno je na današnjoj konferenciji za novinare u Starom dvoru.
– Od kada ga je despot Stefan Lazarević ustoličio kao prestonicu srpskog naroda do danas, Beograd je preživeo mnoga rušenja i spaljivanja, ali su razvojni periodi bili mnogo veći, pa se od male kasabe uzdigao do jednog od najlepših gradova u Evropi. Beograd se pre dve godine i zvanično opredelio da Spasovdan bude gradska slava, kako je bilo određeno i prilikom njegovog ustoličenja. Kroz sve ove vekove bilo je godina kada Spasovdan nije slavljen ili je obeležavan samo u okrilju Srpske pravoslavne crkve. Nekada je Beograd nazivan „kapijom rata”, a mi se nadamo da će se od ovog vremena naš grad zvati „kapija mira”, kao i da će se Spasovdan iz godine u godinu slaviti sve masovnije i dostojanstvenije. Spasovdan je slava svih građana Beograda, bili oni pripadnici pravoslavne vere ili ne – rekao je Mileta Radojević, član Gradskog veća i domaćin slave.
Litija će se kretati od Vaznesenjske crkve, ulicama Kneza Miloša i Kralja Milana do Terazijske česme, gde je prvo stajanje i gde se čitaju molitve za zdravlje Beograđana. Nastavlja Knez Mihailovom i Pariskom (umesto ulicom Kralja Petra, koja se rekonstruiše) do Saborne crkve, gde je drugo stajanje i gde se čitaju molitve za poštedu od stradanja i najezde tuđina, protiv međusobnog trvenja, za mir i blagostanje. Potom se vraća ulicama Kneza Sime Markovića, Pop Lukinom, Brankovom, Kraljice Natalije, Dobrinjskom do Vaznesenjske crkve, gde je treće stajanje i gde se čitaju molitve u spomen svim palim junacima Beograda. Na ovaj način se simbolično zatvara krug.
Jerej Arsenije Arsenijević, starešina Vaznesenjske crkve, rekao je da je smisao litije da se blaga vest o vaznesenju Isusa Hrista pronese kroz Beograd i on tako uzdigne prema Bogu, a svi Beograđani prođu litijom kao preobraženi narod. Na čelu svečane povorke nose se Jerusalimski krst, ikona Spasovdana i kopija ikone Trojeručice, poklon manastira Hilandar Vaznesenjskoj crkvi, zvonca, sa svake strane žito i slavski kolači, po šest barjaka sa centralnim barjakom Gradske uprave iz 1938. godine, po pet ripida, posuda sa osvećenom vodom i bosiljkom, vino i po pet ikona sa svake strane.
Po povratku ikone u Skupštinu grada – Stari dvor, oko 13 časova, u prisustvu domaćina slave biće upaljeni sveća i kandilo, a u 17 časova održaće se svečani prijem. Spasovdanski koncert biće održan od 20 časova u porti Vaznesenjske crkve, a u slučaju kiše u Ruskom domu.
Verski praznik Spasovdan, kako vernici nazivaju Vaznesenje gospodnje, slavi se u znak sećanja na dan kada se Isus Hristos poslednji put javio učenicima. Spasovdan po pravilu pada 40 dana posle Uskrsa i uvek u četvrtak. Vaznesenje gospodnje je prvi put slavljeno 1403. godine, kada je despot Stefan Lazarević ustoličio Beograd za prestonicu. Gradska slava nije slavljena od 1946, a obnovljena je 1992. godine.
Izvor
[uredi]- „Београд: Сутра се обележава градска слава Спасовдан” Град Београд, 12. мај 2010. (srpski)