Beograd: Sanacijom potok Paripovac postao mnogo bezbedniji
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
Prva od dve faze sanacije potoka Paripovac, koji protiče kroz beogradsko naselje Žarkovo i predstavlja jedan od mnogobrojnih bujičnih vodotoka, privodi se kraju.U prvoj fazi izgrađena je deponijska pregrada u blizini Žarkovačkog mosta i regulisan nizvodni deo korita, od pregrade do ulaska potoka u kolektor u dužini od oko 300 metara. Za regulaciju uzvodnog dela potoka projektom je predviđeno postavljanje cevi. Kako je opasnost od obrušavanja kosina i ugrožavanja stabilnosti okolnih objekata u maju 2010. godine dostigla kritičnu tačku, bilo je hitno potrebno izvesti jedan deo radova na regulaciji potoka u dužini od 180 metara. Radovi su, u tom trenutku, bili podeljeni u dve faze. Tokom septembra i decembra 2010. godine, hitno su izvedeni radovi koji su predstavljali minimum potreba da se brdo, koje je potok Paripovac potkopao, ne bi srušilo, zagradilo sam potok i izazvalo poplave uzvodno od akumulacije. Ovaj teren inače je vrlo nepodesan, i godinama je nasipan raznom vrstom otpada. U ovom momentu očekuje se potpisivanje ugovora sa JVP „Beogradvode” za drugu fazu radova. – Potrebno je nastaviti iskopavanje za cevi, iskopati mulj iz postojećeg korita, zatrpati rovove i cevi filterskim slojevima i nasuti postojeći teren. Pošto se radi o „živom” vodotoku, sve vreme je neophodno crpeti vodu sa mesta rada – rekao je Vladimir Batalović, tehnički direktor JVP „Beogradvode”. Batalović je ukazao i na veoma važnu činjenicu da je izgradnjom cevovoda već sada postignuto daleko bolje obezbeđenje vodoizvorišta nizvodno u Makišu, koje zahvata 70 odsto vodosnabdevanja. Rešavanjem ovog problema makiško vodoizvorište je zaštićeno od plavljenja, čime se stvaraju i povoljniji uslovi za održavanje kvaliteta vode u Beogradu, kaže Batalović.Ovim radovima će se kompletno obezbediti okolni nasuti teren, i na taj način otkloniti opasnost po okolne objekte. Pored toga, smanjiće se i količina šuta i komunalnog otpada koji se taloži u akumulacionom bazenu neposredno uz rešetku, zbog čega je neophodno njeno često čišćenje. Izvođenjem tih radova bi se, pored otklanjanja postojećih problema, smanjili i troškovi redovnog održavanja.Radovi na ovom terenu izazvali su nepodeljeno zadovoljstvo stanovnika okolnih naselja, jer su do sada urađenim poslom eliminisani neprijatni mirisi i raščišćen teren.– Sada je bolje, ranije je bilo baš užasno, u Vodovodskoj ulici je bio pravi potop, a i rešeni su problemi oko bacanja đubreta u kanal. Video sam kad se radilo, a mislim da će i da nastave – kaže četrdesetogodišnji Zoran. Njegov prijatelj Dragan podseća da je taj prostor za vreme letnjih pljuskova uvek bio poplavljen. Ima malo vode i sad, ali daleko je to od onoga kako je nekada bilo, podseća Dragan.Penzionerke Milu i Milicu sreli smo upravo u trenutku kada su prelazile branu, a ni njihovo mišljenje se nije mnogo razlikovalo od mišljenja mlađih komšija.– Kako nije bolje, pa tu je ranije bilo i poplava i đubreta. Ne znam šta će gore, iznad mosta da rade, ali kako je bilo ranije, nije vam padalo na pamet da se ovuda prošetate. Nas dve smo rešile da danas prođemo i baš je lepo, još samo do vrha da završe, a mogli bi i neka stabla sa strane da zasade, zbog erozije – predlaže Mila Stančević Nadzor nad izvođenjem radova obavlja Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi”.