Beograd: Predstavljena Strategija pošumljavanja područja Beograda

21. april 2010.
Beograd/ Srbija

Strategija pošumljavanja područja Beograda predstavljena je danas u Starom dvoru povodom obeležavanja Dana planete Zemlje. Strategiju je za potrebe Sekretarijata za zaštitu životne sredine izradio Institut za šumarstvo iz Beograda, na osnovu projekta „Integralna valorizacija šumskih resursa Beograda”, koji je pokazao da je stanje šuma i šumskog zemljišta područja Beograda nepovoljno. Skup je otvorio predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić, a o strategiji i značaju pošumljavanja govorili su gradski sekretar za zaštitu životne sredine Goran Trivan i direktor Instituta za šumarstvo Ljubinko Rakonjac.

– Danas predstavljamo ovaj dokument duboko uvereni da je njegova realizacija možda najznačajniji doprinos koji grad Beograd može dati očuvanju naše planete i borbi protiv sve izraženijih klimatskih promena. Siguran sam da će Skupština grada brzo usvojiti ovu strategiju i da će ona biti najznačajniji dokument usvojen u ovom mandatu. Strategija pošumljavanja mora da bude okosnica svih ostalih strategija razvoja Beograda, jer sve ono što radimo – planiramo razvoj grada i izgradnju metroa, gradi se jedan i počinje gradnja drugog mosta, radimo veliki broj dečjih ustanova i škola – sve to nema smisla ukoliko budućim pokolenjima ne ostavimo zdravu životnu sredinu i odgovarajući kvalitet vazduha, vode i svega što je za život neophodno – rekao je Antić.

Možda neko može da kaže da su strategija koja predviđa pošumljavanje 50.000 hektara i čitav projekat, vredan gotovo 100 miliona evra, preambiciozni, ali gradska vlast je u proteklom periodu pokazala da ima snage da se hvata u koštac sa velikim problemima i investicijama. Grad će u narednim godinama izuzetno ozbiljno raditi na strategiji koja predviđa formiranje zelenog zaštitnog pojasa oko Beograda i njegovo povezivanje sa zelenim koridorima područja zaštite životne sredine u centralnim gradskim jezgrima i u tome će pokazati veliki uspeh i iskrenu želju da održivi razvoj bude ključ razvoja Beograda, istakao je Aleksandar Antić.

Godišnje u svetu nestane 13 miliona hektara šuma, koje su najveći potrošač ugljen-dioksida u našoj atmosferi, pa je potpuno jasno zašto se dešavaju klimatske promene i zašto životinjske i biljne vrste nestaju velikom brzinom. To isto može da se desi i ljudima i upravo zato je strategija pošumljavanja ujedno i strategija života. Sa 50.000 hektara pošumljenog Beograda, pošumljenost ćemo povećati na dvadesetak odsto, a ako bude pošumljeno 100.000 hetara, ona će se podići na 37 odsto, rekao je Goran Trivan.

Zadatak Strategije pošumljavanja područja Beograda jeste da se obezbedi stručna i naučna osnova za podizanje novih zasada, čime se ostvaruju uslovi za poboljšanje kvaliteta životne sredine i omogućuje razvijanje drugih aktivnosti vezanih za plansko korišćenje šumskih resursa. Cilj strategije je i implementacija mera i drugih strategija u oblasti zaštite životne sredine, odnosno zaštite prirode, voda i sistema zelenih površina grada, kao i razvoja šumarstva na teritoriji Beograda. Strategija pošumljavanja područja Beograda je usklađena sa međunarodnim sporazumima i konvencijama.

Osnovni princip finansiranja pošumljavanja je „zagađivač plaća”, što podrazumeva da su zagađivači obavezni da učestvuju u realizaciji projekata pošumljavanja ne samo u svojoj neposrednoj okolini (podizanjem zaštitnih šuma) već i na širem području grada. Generalno, pun iznos troškova trebalo bi da se pokriva iz naknada koje plaćaju korisnici usluga.

Izvor

• „Београд: Представљена Стратегија пошумљавања подручја Београда” Град Београд, 21. април 2010. (srpski)