Beograd: Potpisan Ugovor o prenosu osnivačnih prava PKB-a sa republike na grad
Potpisivanjem Ugovora o prenosu osnivačkih prava, danas je zvanično Poljoprivredna korporacija AD „Beograd” prešla sa republike u nadležnost grada Beograda. Ugovor su potpisali Miroslav Čučković, član Gradskog veća, i Mišela Nikolić iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, a prisustvovali su gradonačelnik Dragan Đilas, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin, Živorad Anđelković, pomoćnik gradonačelnika i Danilo Bašić, predsednik opštine Palilula.
– Veoma mi je važno da više od dve hiljade zaposlenih nastave da rade, primaju plate koje mogu da zarade i da ovo ne bude još jedna u nizu privatizacija koje su dovele do toga da veliki broj ljudi preko noći ostane bez posla. Prednost PKB-a biće to što je sada deo gradskog sistema, jer je poznato da sva javna preduzeća u gradu moraju da posluju pozitivno i profitabilno. Napravićemo plan kako da to i realizujemo, plan koji je realno moguć i izvodljiv. Mislim da su zaposleni u ovom preduzeću dobili motiv da nastave da rade i očekujem njihovo maksimalno razumevanje za period koji dolazi, ali sa jasnim svetlom na kraju tunela. Grad će pomoći PKB da stane na noge i siguran sam da ćemo u tome imati značajnog partnera i u Ministarstvu poljoprivrede. Predstoje nam i investicije u PIK „Zemun” i Voćarske plantaže u Grockoj. Cilj nam je da se jasno razdvoji poljoprivredno od građevinskog zemljišta i da dobijemo poljoprivredna preduzeća kojima ćemo svi moći da se pohvalimo i koja će ostati iza nas – kazao je Đilas.
Miroslav Čučković je istakao da su sledeći konkretni koraci imenovanje novog menadžmenta na sednici Skupštine grada, zatim pravljenje biznis plana koji će podrazumevati restrukturiranje radnih mesta, povećanje produktivnosti, podmlađivanje kadra i dogovor oko toga koje su to parcele gde više nije realno da se gaji pšenica i kukuruz, već da se kroz sistem „zelenog prstena” ulože sredstva u nove plastenike i staklenike za proizvodnju voća i povrća. Postoji ideja i da se podigne postrojenje za proizvodnju biomase, koja bi se koristila u Gradskom saobraćajnom preduzeću „Beograd”.
– Ovo nije obično potpisivanje ugovora već prvi korak i temelj u ostvarivanju vizije gradonačelnika u formiranju Beograda 3. Saobraćajnicom budućeg mosta Zemun–Borča s jedne strane i modernom poljoprivrednom proizvodnjom po evropskim standardima s druge strane obezbediće se kvalitetniji život za ljude koji žive i rade u ovom delu grada – istakao je Čučković.
Saša Dragin istakao je da je preuzimanjem osnivačkih prava nad PKB-om sprečena mogućnost da se preduzeće kupuje, rasprodaje ili rasparčava, što se desilo brojnim drugim. Grad i republika će u narednom periodu pripremiti program aglomeracije preduzeća, zajedno sa još nekoliko posrnulih poljoprivrednih preduzeća. Najvažnije je uspostaviti proizvodne programe koji će biti profitabilni, da se zadrže radna mesta uz novu raspodelu, sačuva zemljišni fond preduzeća i uloži u tehničko-tehnološki napredak, naglasio je Dragin.
Generalni direktor Milan Veljović kazao je da je na ovaj način definitivno završena osmogodišnja agonija oko moguće privatizacije jer su grad i republika prepoznali vrednost i potencijal preduzeća. Poljoprivredna korporacija „Beograd” je pravni sledbenik Poljoprivrednog kombinata „Beograd”, osnovanog 1945. godine sa zadatkom da snabdeva Beograd osnovnim proizvodima ishrane. Osnovu sistema činila je primarna poljoprivredna proizvodnja, ratarstvo i stočarstvo, koja je izgradila preradne kapacitete na osnovnim proizvodnim linijama: prerada mleka i mesa, proizvodnja koncentrovane stočne hrane, prerada voća, povrća i žitarica i drugih proizvoda. Uporedo sa razvojem prerađivačkih kapaciteta, razvijena je sopstvena mreža trgovinskih i turističko-ugostiteljskih objekata, čime je zaokružen sistem proizvodnje, prerade i plasmana proizvoda ishrane iz programa PKB-a. Poljoprivredna korporacija „Beograd” je „matično preduzeće” u sistemu PKB-a i ima učešće u kapitalu sedam zavisnih preduzeća iz oblasti primarne proizvodnje, prehrambene industrije i usluga. Osnovne proizvodne mogućnosti ovog preduzeća na godišnjem nivou su pšenica – 32.000 tona, kukuruz 32.000 tona, šećerna repa 60.000 tona, soja 7.500 tona, krmno bilje 130.000 tona, industrijsko povrće 6.000 tona, sveže mleko 65 miliona litara i meso (živa mera) 4.000 tona.
Na teritoriji Beograda nalazi se 218.055 hektara poljoprivrednog zemljišta ili 67,5 odsto ukupne teritorije, od čega se pod voćnacima nalazi 15.341 ha ili sedam odsto, vinogradima 2.892 ha ili jedan odsto i pod povrtnim biljem 22.398 ha ili 10,3 procenta. Potencijal poljoprivredne proizvodnje Beograda, između ostalog, ogleda se i u dobroj saobraćajnoj infrastrukturi, što omogućava snabdevanje poljoprivrednim proizvodima dvomilionskog grada, čime se ne može pohvaliti nijedna evropska metropola. Ulaganjem u poljoprivredu grada otvara se mogućnost za unapređenje i razvoj trgovine, odnosno mogućnost za izgradnju moderne strukturte tržišta i trgovine u funkciji određivanja intenzivne i efektivne konkurencije između privrednih subjekata, s obzirom na to da poljoprivredni proizvodi zauzimaju znatno mesto kako na domaćem tako i na stranom tržištu.