Beograd: Održan okrugli sto „Nacionalna veletržnica”
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
29. oktobar 2010.
Beograd/ Srbija
Nacionalna veletržnica je za grad Beograd jedan od prioritetnih projekata, rekao je danas pomoćnik gradonačelnika Beograda Živorad Anđelković na okruglom stolu održanom u Klubu poslanika. Skupu „Nacionalna veletržnica” prisustvovali su predstavnici proizvođačkih opština, zemljoradničkih zadruga i registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, a razgovaralo se o tehničkom i finansijskom modelu buduće nacionalne veletržnice koja će se na 18 hektara graditi u novobeogradskom Bloku 53, odnosno na mestu postojeće Kvantaške pijace. Cilj susreta je bilo uspostavljanje mogućih partnerstava u realizaciji ovog projekta i pretpoziv za učešće u vlasničko-upravljačkoj strukturi buduće veletržnice.– Ovo je projekat za koji nije potrebno posebno lobirati ili donositi odluku o njegovom prihvatanju, već se treba koncentrisati na realno održivu finansijsku konstrukciju projekta. Prevashodan zadatak grada u ovom projektu je da prilagodi gradske propise novom Zakonu o trgovini i pokuša da izgradi adekvatne kapacitete za realizaciju projekta. Bilo bi dobro da partner u ovom poslu budu proizvođačke opštine u Srbiji, a Beogradu je ta saradnja u ovom trenutku neophodna. Ciljevi izgradnje veletržnice su potpuno jasni – građani Beograda moći će da kupuju po nižim cenama, podržaće se domaća proizvodnja, a čitava Srbija će dobiti pristup svom najvećem tržištu, a to je Beograd – rekao je Anđelković.Dragan Pušara, direktor JKP „Gradske pijace”, najavio je da će grad Beograd i ovo preduzeće raspisati konkurs koji će rezultirati pismom zainteresovanosti svih opština i zadruga koje žele da uđu u partnerski, vlasničko-korisnički odnos na Beogradskoj veletržnici. Grad Beograd će tako celom investicijom upravljati zajedno sa partnerima, a rezultat će biti posebna tržišna institucija kakve postoje svugde u svetu. Izgradnjom veletržnice biće podignut nivo konkurentnosti domaćih roba, Beograđani će kao potrošači dobiti niže cene, a proizvođači veću prodajnost.Beograd je najbogatije tržište u Srbiji, gde je tražnja za hranom znatno veća od ponude, ali i milionski grad koji nema veliku i modernu veletržnicu za promet poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Kapaciteti ove institucije bi unapredili postojeći sistem kvantaških pijaca i oslanjali se na logističke centre u proizvođačkim opštinama u Srbiji. Tako bi nacionalna veletržnica postala ključna karika u lancu snabdevanja namirnicama na teritoriji Beograda i Srbije, a svaka srpska opština bi na njoj trebalo da ima jednog do dva trgovca, kao i neophodan broj proizvođača koji imaju potrebu za direktnim plasmanom. Sve odnose na veletržnici regulisaće njena skupština, a razvijaće se kao društvo sa ograničenom odgovornošću, sa većinskim vlasništvom grada Beograda i svih zainteresovanih stejkholdera iz reda lokalnih samouprava, zadruga, proizvođača i trgovaca. Po završetku prve faze nacionalne veletržnice, sva dobit će biti usmeravana u izgradnju skladišnih i logističkih kapaciteta na teritoriji proizvođačkih opština, pa je i sveobuhvatni cilj projekta postizanje prodajno-skladišnih logistika na teritoriji cele Srbije.Nacionalna veletržnica počeće da se gradi u proleće 2011. godine, imaće više od 17.000 kvadratnih metara pod krovom, 750 parking mesta za kamione i 500 mesta za kupce, utovarno-istovarne rampe, viljuškarsku službu, odeljenje za reciklažu otpada, ugostiteljske objekte i finansijske institucije.
Izvor
[uredi]- „Београд: Одржан округли сто „Национална велетржница”” Град Београд, 29. октобар 2010. (srpski)